Противтежа благослову, змија, завођење / белатукадруз
Постоји, наравно , предисторија проклетства. Према есхатолошком схватању – проклетство се дефинише као “нека обрнута јека благослова у највишем смислу – благослова стваратељске Божје речи. Кад Реч, светлост, истина, живот, допре до Кнеза тмине, оца лажи и смрти, благослов што га она носи открива смртоносно одбијање Сотоне и у том се додиру промеће у проклетство. Грех је зло , и њега не ствара Реч, већ га она открива и употпуњује његову несрећу : проклеттсво је већ суд”. Проклетство је и противтежа Благослову. Велики кривац Проклетства је ђаво или Сотона. То што песник Зоран Милић узима за тему свога стварања проклетство, и смрт, “којој је сам човек зачетник”, можда упућује на његову слутњу, да исквареност завршава уништење. Према есхатолошком схватању, Бог и у срцу највећег проклетства шаље “утеху”, “првенца новог човечанства, којем је благослов обећан заувек”. Познато је, да што више напредује благослов, више се показује и проклетство. – Благослов је (есхатолошки гледано) мистериј изабрања, проклетство је мистериј одбачености : недостојни изабраници као да су одбачени од избора. Победник над Проклетством је – Исус Христ. Реч Исуса Христа ослобађа човека од ланца проклетства, Сотоне, Греха, Срџбе, Смрти и омогућује му да воли. Иако је Христ победио проклетство, оно је ипак остало као део стварности, као усуд, који више није неизбежан као што би био без Христа. Врхунско испољавање Благослова доводи до пароксизма беснило проклетства које се од почетка размахивало на свом путу. Христ је потискивао и изгонио проклетство, све који воле лаж, Змаја, Звер и лажне пророке, народе Гога и Магога, блуднице, Вавилон, смрт, тмину, свет и моћи овога света – посвемашње проклетство. Но, сотона, или демон је налазио начина за деловање и присуство – поготово код народа који су читаво полустолеће провели у режимима тзв. источних народних демократија. – Сетите се Стенограма с демонове метафизичке конференције за штампу одржане у Варшави 20. просинца 1963.( в. у књ. Лешек Колаковски, Кључ небески / Разговор с ђавлом, ГЗХ, Загреб, 1983, стр. 133, и даље) : ” Вјерујете ли у мене или не вјерујете, то није моја ствар, то је ваша и само ваша ствар”. Сотони или демону није стало до тога да његово постојање буде “признато, стало ми је до тога да дјело уништавања не ослаби”.
Проклетство је старије од Христа. У вези је са Змијом. ЗМИЈИН ТРИК, како пише Колаковски, загонетка је којом се треба позабавити. Орфеј, који се вратио из подземља, каже: “Јесам ли налик на човека који се вратио из подземног света? Погледајте пажљиво, загледајте се, можда приметите неки мали траг, неку ситну промену на лицу или на рукама, неки незнатни детаљ измењен, неку црту или ману, или пепељасту мрљицу, или мален ожиљак”. Је ли ђаво Аполог Орфејев?
” Знате како то бива са змијом , – пише Колаковски у другом поглављу Разговора са ђавлом – живјели смо у рају, дословце у рају, а онда одједном змија. Рај и змија, стара прича. Змија је угризла и умрла је јадница. Да је било серума против отрова, али овако? – Орфеј, родом из Тракије, краљев син, изгубио жену због змије. Змија црпи сокове из земље или испод земље, страшно је рећи чиме се храни (истицање – М.Л.), знате ли да су у Египту – али, точно, ви нисте били у Египту – тамо се боје змије. Бог несреће користи се њезиним услугама, Тифон се зове (бог, не змија). Да није било тог Египта, можда бих избјегао несрећу. Али, морао сам, па морао сам се мало побратимити са змијом. Што бих друго? Оне знају тајни језик, све тајновитости земље и мјесеца, тајне знакове, страшна знања, од којих се коса диже, ЗМИЈЕ СВЕ ЗНАЈУ. Хтио сам бити бесмртан, тко ће ме, ако не змија, научити вјештини бесмртности, умијећу вечите младости, бесмртна змија, самообнављач, који стално мијења кожу, крије се под земљу и испод земље плази у новој кожи, свјежа, нова новцата, лијепа и без старости, као мјесечев рошчић.
Змијски језиче,
Мјесечев говорниче,
Које штете страшне,
Што ти волиш жене?
Такву сам пјесму смислио. Згодна је, зар не? Можда ми замерате због познанства са змијом, али реците, реците искрено, желите ли бити бесмртни? Желите , што да се прича, желите сви, па зашто ме грдите, зашто ме мучите с том змијом, је ли? Корисно познанство и готово. Та нисам могао знати да ће је та живина угристи… / Ма да, ма добро, нека буде, наравно, ма тако је било, не може се порећи, тако је било, преварила ме са змијом… Но, дакле, то нисам могао предвидјети! Сипила је киша, ситна и хладна, грезао сам у блато, био сам мокар као пас, кад ме је преварила са змијом. Пошла је с њом у земљу, под земљу, заправо у подземље, одвела ју је заводница, пузавац одвратни. А ја сам био мокар ко пас”… И тд.
Орфеј је, дакле, сишао у подземље не из сентименталних, већ из частољубивих побуда. Колаковски, то јест његов Аполог Орфеја, ђаво, вели : “Змија, жена, подземни свијет, вратити се у рај кроз подземни свијет, лијепа прича, није ли тако? Али не, ја сам знао да се у рај нећу вратити, преварила ме са змијом, не може се збацити кожа и само тако вратити, као да се ништа није догодило. Па говорим да је част била у питању, мушки проблем, морао сам се објаснити с гмизавцем, знао сам ја његове тајне, лукаве трикове те хуље, све подлости” (Колаковски, нав. дело, стр. 111).
(...)
Izvor: Канал ФИЛТРА
Нема коментара:
Постави коментар