PREOKRET - Rajner Marija Rilke

Preokret

Put od intimnosti ka veličini vodi kroz žrtvu 

(Kasner)

Dugo je on sve to

mučno prisvajao gledanjem. 

Zvezde na kolena padahu

obrvane njegovim pogledom. 

Il' bi sagledao klečeći

a miris bi njegove usrdnosti

kao blagi umor padao

na kakvo božansko biće, koje bi mu se onda

osmehnulo, u snu. 

Kule je tako gledao

da su trnule od straha: 

opet ih uvis zidajući, najednom!

Ali često bi predeo,

otežao od dana,  pokojem

strujao u njegovo tiho opažanje, uveče. 

Životinje su smireno stupale

u otvoreni pogled, pasući, 

a zasužnjeni su lavovi

zurili unutra kao u nepojamnu slobodu; 

ptice su proletale kroz njegovu 

duševnost; Cveće se

ogledalo u njemu, 

krupno, kao u deci. 

A kad se rašču da ima jedan što gleda, 

to dirnu i bića koja su manje

i nepouzdanije vidljiva, 

dirnu žene. 

Otkad gleda?

Otkad već, lišavajući se u duši, 

preklinjući sa dna pogleda?

Kuda bi on, koji večito čeka, sedeo u tudjini; 

a rasejano odvraćena soba u prenoćištu

mrgodno bila oko njega, 

i u izbegavanom ogledalu

ponovo soba, 

i kasnije, sa postelje mučiteljke, 

ponovo: 

tad bi se u vazduhu većalo, 

neshvatljivo većalo

o njegovom osetljivom srcu, 

o njegovom srcu što kroz bolno zasuto telo

ipak oseća, 

većalo bi se i presudilo: 

da on ljubavi nema. 

(I bilo bi mu uskraćeno

ma koje novo posvećenje.)

Jer vidiš li, gledanju ima granica, 

i sve sagledaniji svet 

ište da raste u ljubavi. 

Završeno je delo očiju, 

vrši sada delo srca

na slikama u sebi, zarobljenim; jer ti si ih

savladao: ali sada ih ne znaš. 

Pogledaj, unutrašnji čoveče, svoju

unutarnju devojku, 

nju, izvojštenu

iz hiljada priroda, ovo

tek izvojšteno samo, a dosad

još nevoljeno stvorenje.