ANĐEO ČUVAR - Paulo Koeljo

 Zamisli svog anđela

Ko stane na glavni trg može da vidi početak i kraj Borego Springsa. Ipak, gradić je imao tri hotela. Zimi turisti tamo dolaze da se podsete da sunce postoji.

Ostavili su prtljag u sobi i otišli da večeraju u meksičkom restoranu. Mladić koji ih je uslužio dugo se zadržao u blizini pokušavajući da shvati koji jezik govore, pa, kako nije uspeo – pitao ih je. Kada je saznao da dolaze iz Brazila reče da nikada nije upoznao nikoga iz Brazila.

– Sada poznajem dvoje – nasmeja se.

Sledećeg jutra će verovatno ceo grad to znati. Malo novog se dešavalo u Borego Springsu.

Posle večere otišli su da se prošetaju po gradu držeći se za ruke. Paulo je zatim hteo da gazi po tlu pustinje, da je oseti, da udahne vazduh Mohavea. Besciljno su šetali između kamenja i stena. Posle pola sata hoda, ako bi pogledali istočno, mogli su da vide svetla Borego Springsa kako čkilje u daljini.

Odatle su mogli bolje da uživaju u nebu. Legli su na tlo i smišljali želje kada bi videli zvezdu padalicu. Meseca nije bilo i sazvežđa su blistala.

– Da li si već imala osećaj da te, u određenim momentima u životu, neko posmatra? – upita Paulo.

– Kako to znaš?

– Jednostavno znam. To su trenuci u kojima nesvesno primećujemo prisustvo anđela.

Kris se setila rane mladosti. Tada je taj osećaj bio mnogo jači.

– U tom trenutku – nastavi on – počinjemo da stvaramo neku vrstu filma u kojem smo mi glavni likovi, i sasvim smo sigurni da neko posmatra šta radimo.

„Ali, kako rastemo, počinjemo slične stvari da smatramo smešnim. Izjednačujemo to osećanje s dečjim snom da postanemo filmski glumac ili glumica. Zaboravljamo koliko je, u trenucima kada smo se predstavljali nevidljivoj publici, snažan bio osećaj da nas neko posmatra.“

Zaćutaše na trenutak.

– Kada pogledam u nebo često se taj osećaj vrati propraćen istim pitanjem: Ko nas posmatra?

– Pa ko nas posmatra?

– Anđeli. Božiji izaslanici.

Ona zadrža pogled prikovan za nebo. Želela je veruje u njegove reči.

– Sve religije i svi ljudi koji su doživeli Nesvakidašnje govore o anđelima – nastavi Paulo – Univerzum je naseljen anđelima. Oni nam daju nadu, baš kao onaj koji je saopštio pastirima da je mesija rođen. Donose smrt, kao anđeo uništenja koji je hodeći Egiptom uništavao sve koji nisu imali pravi znak na vratima. Oni su ti koji mogu ognjenim mačem da nas spreče da uđemo u Raj. Ili mogu da nas pozovu da uđemo, kao što je anđeo pozvao Mariju.

„Anđeli otvaraju korice zabranjenih knjiga, duvaju u trube Strašnog Suda. Donose svetlost kao Mihajlo, ili tamu kao Lucifer.“

Kris je skupila hrabrost i pitala:

– Imaju li krila?

– Još nisam video anđela – odgovorio je. – Ali sam i ja to želeo da znam. I pitao sam Ž.-a.

„Super“, pomisli ona. Nije bila jedina koja je želela da zna obične stvari o anđelima.

– Ž. mi je rekao da poprimaju oblik koji im mi damo – zato što su živa Božja misao, i treba da se prilagode našem znanju i razumevanju. Znaju da ako ne postupe tako, nećemo uspeti da ih vidimo.

Paulo zatvori oči.

– Zamisli svog anđela i osetićeš njegovo prisustvo u ovom trenutku. – zaključio je priču.

LJUBAV JE ODGOVOR

Ovu knjigu sam napisao u januaru i februaru 1992. godine, malo posle kraja Trećeg svetskog rata - rata u kojem su sukobi bili mnogo sofisticiraniji od onih vođenih konvencionalnim oružjem.

Prema Tradiciji, ovaj rat je počeo pedesetih godina dvadesetog veka blokadom Berlina i završio se padom Berlinskog zida. Rat je imao pobednike i poražene, poraženo carstvo se raspalo i sve je završeno na način koji je umnogome podsećao na prethodne konvencionalne ratove. Jedino što se nije desilo je nuklearni holokaust - a to se nikada neće ni desiti jer je Božje delo preveliko da bi ga čovek uništio.

Prema Tradiciji, novi rat treba da počne. Jedan još sofisticiraniji rat od kojeg niko ne može pobeći - jer će se čovekov rast dovršiti kroz bitke koje slede. Imaćemo dve vojske - s jedne strane će biti oni koji veruju u ljudski rod, koji veruju u skrivene moći ljudi i znaju da se naš sledeći korak nalazi u razvoju ličnih darova. S druge strane biće oni koji poriču budućnost, oni koji misle da se život završava s materijom i - nažalost - oni koji, iako jesu vernici, veruju da su pronašli put prosvetljenja i žele da primoraju druge da ga slede.

Zato su se anđeli vratili i treba ih čuti jer samo oni mogu da nam pokažu put - niko drugi. Možemo da razmenjujemo iskustva kao što sam ja to učinio u ovoj knjizi, ali ne postoje formule za ovu vrstu razvoja. Bog nam je darežljivo stavio svoju mudrost i svoju ljubav nadohvat ruke i lako je, veoma lako, pronaći ih.

Dovoljno je praktikovati kanalisanje - toliko jednostavnu tehniku da je i meni trebalo mnogo da je prepoznam i prihvatim. Pošto će bitke većinom biti vođene na astralnom planu, naši anđeli čuvari će biti ti koji će nositi mač i štit, braniti nas od opasnosti i voditi nas u pobedu. Ali i naša odgovornost je ogromna: na nama je da u ovom trenutku u Istoriji razvijamo lične moći, verujemo da se Univerzum ne završava sa zidovima naše sobe, prihvatamo znakove i sledimo snove i svoje srce.

Odgovorni smo za sve što se dešava na ovom svetu. Mi smo Ratnici svetlosti. Snagom svoje ljubavi i volje možemo promeniti svoju sudbinu i sudbinu mnogih.

Doći će dan kada će problem gladi moći da se reši čudom umnožavanja hlebova. Doći će dan kada će sva srca prihvatati ljubav, a najgore od ljudskih iskustava - usamljenost, koja je gora od gladi - biće proterana s lica Zemlje. Doći će dan kada će se vrata otvoriti onima koji na njih pokucaju; oni koji budu tražili dobiće; oni koji budu plakali biće utešeni.

Taj dan je za planetu Zemlju još uvek veoma daleko. Međutim, za svakog od nas taj dan može biti sutrašnji dan. Dovoljno je prihvatiti jednu jednostavnu činjenicu: ljubav - Božja i naših bližnjih - ukazuje nam put. Nisu bitne naše mane, naši opasni lični bezdani, naša potisnuta mržnja, naši dugi trenuci slabosti i očaja: ako budemo želeli da se popravimo pre nego što krenemo u potragu za našim snovima, nikada nećemo stići u Raj. Ako, međutim, prihvatimo sve što u nama ne valja - i uprkos tome pomislimo da zaslužujemo radostan i srećan život, tada ćemo otvoriti ogroman prozor kroz koji Ljubav može da uđe. Malo-pomalo mane će nestajati same od sebe jer onaj ko je srećan na svet može da gleda samo s Ljubavlju - silom koja preporađa sve što u Univerzumu postoji.

U romanu „Braća Karamazovi“ Dostojevski nam priča priču o Velikom Inkvizitoru, koju ovde prenosim svojim rečima:

U vreme verskih progona u Sevilji, kada su svi koji se nisu slagali sa Crkvom bili hapšeni i živi spaljivani, Hrist se vraća na Zemlju i pomeša se s narodom. Veliki Inkvizitor prepozna Isusa i naredi da ga uhapse.

Uveče Veliki Inkvizitor odlazi da poseti Isusa u zatvorskoj ćeliji. Pita ga zašto je rešio da se vrati baš u tom trenutku. „Smetaš nam“, kaže Veliki Inkvizitor. „Pokazalo se da su tvoji ideali bili lepi, ali mi smo ti koji uspevaju da ih primene u praksi.“ Zatim iznosi pred Isusa argumente da je Inkvizicija neophodna i da je morala da odigra svoju ulogu, iako zna da će u budućnosti biti strogo osuđivana. Nije vredelo govoriti o miru kada je čovekovo srce živelo u ratu; niti govoriti o nekom boljem svetu kad ima toliko mržnje i toliko bede u čovekovom srcu. Nije vredelo žrtvovati se za čitav ljudski rod jer su ljudi i dalje patili zbog svog osećaja krivice. „Rekao si da su svi ljudi isti, da imaju božansku svetlost u sebi, ali zaboravio si da su ljudi nesigurni i da im je potreban neko, potrebni smo im mi da ih usmerimo. Nemoj da nam smetaš, odlazi“, kaže Veliki Inkvizitor, iznoseći pred Isusa niz briljantnih argumenata.

Kada je završio s pričom, ćelijom je ovladala potpuna tišina. Potom je Isus prišao Velikom Inkvizitoru i poljubio ga u lice.

„Možda si u pravu“, rekao je Isus. „Ali moja ljubav je jača.“

Nismo sami. Svet se preobražava i mi smo deo tog preobražaja. Anđeli nas vode i štite. Uprkos svim nepravdama, uprkos stvarima koje nismo zaslužili a dešavaju nam se, uprkos tome što se osećamo nemoćnima da promenimo ono što ne valja u nama i u svetu, uprkos svim briljantnim argumentima Velikog Inkvizitora - Ljubav je još uvek jača i pomoći će nam da rastemo i da se razvijamo. I samo tada ćemo moći da shvatimo zvezde, anđele i čuda.

(iz pogovora romana ANĐEO ČUVAR)

IZVOR: Preveli s portugalskog : Jovana Tatić i Aleksandar Tatić