Danas ima vrlo malo ljubavi među ljudima. Naše vreme karakteriše mržnja i strah. Unutar Božje porodice postoji Božanska ljubav, koja je pomocu Svetog Duha izlivena u srce svakog vernika. Nažalost, jako cesto se ne oseca ta karakteristika Božanske prirode meðu vernicima. Naš je Bog, Bog ljubavi, kako ga naziva Biblija (2. Korincanima 13,11). Može li se njegov narod danas nazvati narodom ljubavi! Ovo proucavanje 13. poglavlja 1. poslanice Korincanima, poglavlja o ljubavi, veoma je aktuelno za naše doba. Potrebno je da svet vidi Božju ljubav u njegovoj deci, u onima koji veruju u njega.
Džon Paton
 |
| Arhanđel Gabriel |
Ukorenjeni u Božjoj ljubavi
U današnje vreme se mnogo govori o duhovnom probuđenju, i moramo biti zahvalni Gospodu na hiljadama duša koje su spašene. Ali, stvarna potreba u hrišćanskom svetu jeste da hrišćani dožive probuđenje. Mislim da se vide neki znaci takvog probuđenja, jer mnogi hrišćani počinju da shvataju suštinu probuđenja, iako ima i drugih koji izgledaju pospaniji više nego ikad pre.
Iako ćemo ovo naše proučavanje usmeriti na 13. poglavlje 1. poslanice Korintskoj crkvi, najpre bi hteo da analiziramo jedan deo iz poslanice Efescima. U 1. poglavlju te poslanice stoji zapisana jedna od dve Pavlove velike molitve. Apostol se ovde moli za Efežane da bi im srca bila prosvetljena, i da bi im bile otvorene duhovne oči, kako bi mogli upoznati koliku nadu pruža Božji poziv i koliko je bogata slava u njegovom nasleđu svetima, i kolika je veličanstvena moć Isusa Hrista prema onima koji veruju.
U trećem poglavlju iste poslanice zapisna je druga Pavlova molitva, stihovi 13 do 21, u kojoj apostol naglašava jednu jedinu reč - Ljubav.
U grčkom prevodu Novog Zaveta postoje dve različite reči za ljubav. U grčkom jeziku postoje tri različite reči, ali u Bibliji su upotrebljene samo dve. Ona koja nije upotrebljena u Bibliji označava strastvenu, senzualnu vrstu osećanja, a takva osećanja Biblija i ne smatra ljubavlju.
Jedna od reči za ljubav koja se često nalazi u Novom Zavetu označava ljudsku ljubav, kao što je ljubav muža prema ženi, ili ljubav majke prema deci.
Treća reč za ljubav govori o ljubavi čiji je izvor jedino u Bogu. Ta ljubav potpuno nadilazi razumevanje čoveka. Ta se ljubav manifestuje uprkos mržnji, suprotstavljanju, progonstvu i svemu ostalom što je pokušava ugušiti.
Pavlova molba
U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.
Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.
U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.
Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.
Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).
Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.
Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.
U današnje vreme se mnogo govori o duhovnom probuđenju, i moramo biti zahvalni Gospodu na hiljadama duša koje su spašene. Ali, stvarna potreba u hrišćanskom svetu jeste da hrišćani dožive probuđenje. Mislim da se vide neki znaci takvog probuđenja, jer mnogi hrišćani počinju da shvataju suštinu probuđenja, iako ima i drugih koji izgledaju pospaniji više nego ikad pre.
Iako ćemo ovo naše proučavanje usmeriti na 13. poglavlje 1. poslanice Korintskoj crkvi, najpre bi hteo da analiziramo jedan deo iz poslanice Efescima. U 1. poglavlju te poslanice stoji zapisana jedna od dve Pavlove velike molitve. Apostol se ovde moli za Efežane da bi im srca bila prosvetljena, i da bi im bile otvorene duhovne oči, kako bi mogli upoznati koliku nadu pruža Božji poziv i koliko je bogata slava u njegovom nasleđu svetima, i kolika je veličanstvena moć Isusa Hrista prema onima koji veruju.
U trećem poglavlju iste poslanice zapisna je druga Pavlova molitva, stihovi 13 do 21, u kojoj apostol naglašava jednu jedinu reč - Ljubav.
U grčkom prevodu Novog Zaveta postoje dve različite reči za ljubav. U grčkom jeziku postoje tri različite reči, ali u Bibliji su upotrebljene samo dve. Ona koja nije upotrebljena u Bibliji označava strastvenu, senzualnu vrstu osećanja, a takva osećanja Biblija i ne smatra ljubavlju.
Jedna od reči za ljubav koja se često nalazi u Novom Zavetu označava ljudsku ljubav, kao što je ljubav muža prema ženi, ili ljubav majke prema deci.
Treća reč za ljubav govori o ljubavi čiji je izvor jedino u Bogu. Ta ljubav potpuno nadilazi razumevanje čoveka. Ta se ljubav manifestuje uprkos mržnji, suprotstavljanju, progonstvu i svemu ostalom što je pokušava ugušiti.
 |
| Arhanđel Mihailo - Andrej Rubljov |
Pavlova molba
U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.
Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.
U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.
Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.
Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).
Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.
Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.
Ljubav dobijena od Boga
Ljubav je najznačajnija stvar na svetu. Ona je odgovor na držanje celog Zakona. Jedino ljubav može rešiti naše svakodnevne probleme i borbe.
13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima veliko je poglavlje o ljubavi. U njemu apostol nastavlja raspravu o glavnom predmetu 12. poglavlja u kome govori o različitim darovima Svetog Duha. Verovatno su hrišćani u Korintu očekivali razna čuda kao dokaz da imaju Svetog Duha. O tome govori i 14. poglavlje. Ali, usred analize o duhovnim darovima Gospod uključuje ovo divno 13. poglavlje kako bi nam pokazao stvarni rod i pravi znak prisutnosti Svetog Duha u našem životu.
U duhovnom smislu svi su darovi Božjeg Duha dobri i korisni. Ali, oni su potpuno beskorisni ako nisu podržavani ljubavlju. Bez ljubavi oni mogu završiti u oholosti, umišljenosti, lažnoj ponositosti, a to obično dovodi do toga da čovek počinje ogovarati svoje bližnje i iznositi neistine o njima.
Zbog toga apostol počinje ovo poglavlje o ljubavi rečima: "kada bih jezicima ljudi i anđela govorio (govori o jednom od darova), a ljubavi ne bih imao, bio bih kao medenica koja zveči, ili cimbal koji ječi ". Izraz koji je u našem jeziku preveden rečju "ljubav", u grčkom je jeziku najsnažnija reč, za takvu vrstu osećanja, koja je ikad upotrebljena. Kao što smo već videli, ona se u ovom značenju nalazi jedino u Bibliji, jer je Bog njen jedini stvarni izvor.
To nije ljudska ljubav. To nije onakva vrsta ljubavi koju mi izražavamo svojim bilžnjima. Ponekad, kada gledamo neku majku kako se divno posvetila svojoj deci, ili nekog muža kako voli svoju ženu, ili žena muža, mislimo da se njihova ljubav ne može nadmašiti. To je ipak ljubav na ljudskom nivou.
Postoji, međutim, ljubav koja ima Božanske kvalitete. "Bog je tako ljubio svet..." - to je ta ljubav. Ona je izlivena u naša srca, i u Bibliji se o njoj govori kao o rodu Svetog Duha.
Dokaz ispunjenja Svetim Duhom
U poslanici Galatima 5,22 ta ljubav je navedena kao dokaz ispunjenja Svetim Duhom! Zapamti, ljubav je znak ispunjenja Svetog Duha, to nisu samo neki čudesni darovi. Oni su manje važni. Ljubav je najveći dokaz. Ona je test prisutnosti Svetog Duha. Ako su ostali darovi propraćeni ljubavlju, to nije samo dokaz da smo ispunjeni Svetim Duhom, već i mera, tj. stepen kontrole koju nad nama ima Sveti Duh.
Naprotiv, ako ti darovi nisu vođeni ljubavlju, nego se uz njih javljaju težnje za prepirkom, svađom, ponosom, ili čak pogrešnim optuživanjem drugih, tada se može konstatovati da su ti darovi samo imitacija pravih koje sotona može da podmetne.
Međutim, iako đavo može imitirati mnoge darove Svetog Duha, on ne može stvoriti imitaciju roda Duha. Već sam naveo tvrdnju iz Galatima poslanice 5,22-23, gde stoji zapisano da je "rod Duha ljubav". Primetite da se ovde govori u jednini, pa je, prema tome, rod Duha sličan jednom velikom grozdu roda. Ljubav je najveći dar od svih darova, a kao rezultat slede radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost i uzdržljivost. Dakle, da ponovim: prisutnost ljubavi u životu jedini je pravi dokaz ispunjenja Svetim Duhom.
Vratimo se ponovo 13. poglavlju. Tamo piše da bi bili ništa makar bi govorili ljudskim ili anđeoskim jezicima, ili imali dar proricanja i znali sve tajne i imali sve znanje, da smo najmudriji ljudi, i da imamo toliku veru da možemo premeštati brda. Ako ti darovi ne bi bili praćeni ljubavlju, ne bi imali nikakvog smisla.
 |
| Beli Anđeo - Manastir Milešava |
Božja ljubav nije samo obično osećanje
Ljubav o kojoj ovde govorimo nije samo "neko" osećanje. To smo još ranije utvrdili. Biblija priznaje i govori na mnogim mestima o ljubavi koja se izražava osećanjima. Tu se misli na ljubav koju imaju roditelji prema deci, ili obratno, i kada se govori o ljubavi između muža i žene. Kada svoju decu vidimo nakon dužeg vremena, sigurno ih čvrsto zagrlimo i poljubimo. To je jedan izraz te ljubavi koja je praćena osećanjima. Neka naša deca, koja su u braku, žive daleko od nas i kada nam pišu da nam je, na primer, bolesno unuče, nešto nas stegne oko srca. Osećamo tugu zbog te vesti. Kada muškarac zavoli ženu, i obratno, ta ljubav ima snažna osećanja. Ali, Božja ljubav koja je izlivena u naša srca, ne mora neophodno biti izražena osećanjima.
Pre nekog vremena primio sam pismo od neke žene. Između ostalog je pisala: "U mom životu postoji jedan greh. Jedna je osoba poput trna mome telu, jer je jendnostavno ne mogu voleti." Nakon tih reči sledilo je pitanje: "Da li je Božja ljubav osećanje za neku drugu osobu koju mogu uključiti, odnosno isključiti, kao što to činim sa električnim svetlom!"
Ne, to nije moguće! U stvari Božja ljubav se ne izražava primarno osećanjima. Ja mogu podneti odluku u svom srcu da ću po Božjoj milosti početi ljubiti neku osobu koja me možda mrzi. To ne znači da će se kod mene iznenada promeniti moja dotadašnja osećanja prema toj osobi, tako da ću imati želju da plačem ili da se veselim zbog nje.Takva osećanja mogu doći, ali ono što je daleko bolje, to je da ću uvek činiti dobro toj osobi. Na svaki mogući način ću izlivati na nju svoju ljubav. Takva ljubav počinje sa odlukom u srcu da se u našem životu odrazi ljubav koju je Bog pokazao kada je dao svog Sina za nas. To znači da u nama živi sam Isus Hrist i da on pokazuje svoju ljubav kroz nas. To u nama čini da zaboravljamo sve one loše stvari, i daje nam strpljenje, i pomaže nam da podnosimo poteškoće i nepravde. Istovremeno nam pomaže da budemo ljubazni prema osobi koja nam je učinila nešto loše.
Božja ljubav može biti izražena i osećanjima. Nekad sam preplavljen osećanjima kada razmišljam o mom Isusu Hristu, kada pevam neku lepu pesmu ili kada slušam kad neko drugi peva o Isusu. Nekad su moja osećanja snažno pokrenuta nekom porukom ili propovedi o mom Gospodu. Međutim, takva iskustva ne traju dugo. Ljubav koja traje nije neophodno praćena osećanjima.
Jedan primer
Pogledajmo sada ljubav koja je opisana u 13. Poglavlju 1. Korinćanima. To je ljubav kakvu bi trebali pokazivati prema našem bližnjem. Jedan primer i pouka koju je dao Henri Dramon, dobro poznati Božji sluga u 19. veku, pomoći će nam da bolje shvatimo neke od vrednih istina koje su napisane u ovom poglavlju. On je ukazao kako se svetlo, prolazeći kroz prizmu, razbija na različite boje, tri glavne i četiri sporedne, dakle u sedam različitih boja. Učinak je prelep, jer se pojavljuje duga. Sunčevo svetlo se, isto tako, prolazeći kroz prizmu vodenih kapljica, razbija u svoje sastavne boje. One se reflektuju nasuprot namnim oblacima. Ali, treba naglasiti da su potrebne sve ove boje da bi nastalo svetlo. Sve te boje zajedno čine svetlo.
Takva je ljubav. Nikad je ne možemo dovoljno dobro definisati. 13. Poglavlje 1. Korinćanima nam govori o različitim komponentama i elementima ljubavi. Od 4. Do 8. stiha nalazimo petnaest tvrdnji o ljubavi koje možemo podeliti u devet različitih grupa. Sastavljene zajedno, one nam objašnjavaju šta je to ljubav. Osim toga, one nam ukazuju šta je sve ljubav u mogućnosti da učini.
Tu ljubav, u svoj njenoj potpunosti, Bog želi izraziti kroz nas prema spašenima, a takođe i prema izgubljenima. Neko može prikazati više elemenata te ljubavi, dok drugi može omanuti u svemu. Da bi ljubav bila potpuna mora imati sve svoje temeljne elemente. Istina je da niko od nas nije dostigao savršenstvo. Samo je Isus Hrist izrazio ljubav u svoj njenoj punini i krasoti.
Mi još nismo dosegli to stanje savršenstva. Nemojte se zadovoljiti ako pokazujete neke od elemenata prave ljubavi. Dozvolimo Bogu da nas kontroliše, da bi se ta njegova ljubav videla u našim životima, u svim njenim različitim vidovima.
Ljubav o kojoj ovde govorimo nije samo "neko" osećanje. To smo još ranije utvrdili. Biblija priznaje i govori na mnogim mestima o ljubavi koja se izražava osećanjima. Tu se misli na ljubav koju imaju roditelji prema deci, ili obratno, i kada se govori o ljubavi između muža i žene. Kada svoju decu vidimo nakon dužeg vremena, sigurno ih čvrsto zagrlimo i poljubimo. To je jedan izraz te ljubavi koja je praćena osećanjima. Neka naša deca, koja su u braku, žive daleko od nas i kada nam pišu da nam je, na primer, bolesno unuče, nešto nas stegne oko srca. Osećamo tugu zbog te vesti. Kada muškarac zavoli ženu, i obratno, ta ljubav ima snažna osećanja. Ali, Božja ljubav koja je izlivena u naša srca, ne mora neophodno biti izražena osećanjima.
Pre nekog vremena primio sam pismo od neke žene. Između ostalog je pisala: "U mom životu postoji jedan greh. Jedna je osoba poput trna mome telu, jer je jendnostavno ne mogu voleti." Nakon tih reči sledilo je pitanje: "Da li je Božja ljubav osećanje za neku drugu osobu koju mogu uključiti, odnosno isključiti, kao što to činim sa električnim svetlom!"
Ne, to nije moguće! U stvari Božja ljubav se ne izražava primarno osećanjima. Ja mogu podneti odluku u svom srcu da ću po Božjoj milosti početi ljubiti neku osobu koja me možda mrzi. To ne znači da će se kod mene iznenada promeniti moja dotadašnja osećanja prema toj osobi, tako da ću imati želju da plačem ili da se veselim zbog nje.Takva osećanja mogu doći, ali ono što je daleko bolje, to je da ću uvek činiti dobro toj osobi. Na svaki mogući način ću izlivati na nju svoju ljubav. Takva ljubav počinje sa odlukom u srcu da se u našem životu odrazi ljubav koju je Bog pokazao kada je dao svog Sina za nas. To znači da u nama živi sam Isus Hrist i da on pokazuje svoju ljubav kroz nas. To u nama čini da zaboravljamo sve one loše stvari, i daje nam strpljenje, i pomaže nam da podnosimo poteškoće i nepravde. Istovremeno nam pomaže da budemo ljubazni prema osobi koja nam je učinila nešto loše.
Božja ljubav može biti izražena i osećanjima. Nekad sam preplavljen osećanjima kada razmišljam o mom Isusu Hristu, kada pevam neku lepu pesmu ili kada slušam kad neko drugi peva o Isusu. Nekad su moja osećanja snažno pokrenuta nekom porukom ili propovedi o mom Gospodu. Međutim, takva iskustva ne traju dugo. Ljubav koja traje nije neophodno praćena osećanjima.
Jedan primer
Pogledajmo sada ljubav koja je opisana u 13. Poglavlju 1. Korinćanima. To je ljubav kakvu bi trebali pokazivati prema našem bližnjem. Jedan primer i pouka koju je dao Henri Dramon, dobro poznati Božji sluga u 19. veku, pomoći će nam da bolje shvatimo neke od vrednih istina koje su napisane u ovom poglavlju. On je ukazao kako se svetlo, prolazeći kroz prizmu, razbija na različite boje, tri glavne i četiri sporedne, dakle u sedam različitih boja. Učinak je prelep, jer se pojavljuje duga. Sunčevo svetlo se, isto tako, prolazeći kroz prizmu vodenih kapljica, razbija u svoje sastavne boje. One se reflektuju nasuprot namnim oblacima. Ali, treba naglasiti da su potrebne sve ove boje da bi nastalo svetlo. Sve te boje zajedno čine svetlo.
Takva je ljubav. Nikad je ne možemo dovoljno dobro definisati. 13. Poglavlje 1. Korinćanima nam govori o različitim komponentama i elementima ljubavi. Od 4. Do 8. stiha nalazimo petnaest tvrdnji o ljubavi koje možemo podeliti u devet različitih grupa. Sastavljene zajedno, one nam objašnjavaju šta je to ljubav. Osim toga, one nam ukazuju šta je sve ljubav u mogućnosti da učini.
Tu ljubav, u svoj njenoj potpunosti, Bog želi izraziti kroz nas prema spašenima, a takođe i prema izgubljenima. Neko može prikazati više elemenata te ljubavi, dok drugi može omanuti u svemu. Da bi ljubav bila potpuna mora imati sve svoje temeljne elemente. Istina je da niko od nas nije dostigao savršenstvo. Samo je Isus Hrist izrazio ljubav u svoj njenoj punini i krasoti.
Mi još nismo dosegli to stanje savršenstva. Nemojte se zadovoljiti ako pokazujete neke od elemenata prave ljubavi. Dozvolimo Bogu da nas kontroliše, da bi se ta njegova ljubav videla u našim životima, u svim njenim različitim vidovima.
 |
| Arhanđel Gabriel - Manastir Visoki Dečani |
Нема коментара:
Постави коментар