U DUŠI SMO ZAJEDNO
PA SE OTIMAMO
DA IZAĐEMO NE ZNAJUĆI KAKO
NAS JE ZAROBILO VREME
I NIKADA NAS NEĆE NAPUSTITI
KAO ŠTO JE SAN NAD NAMA
I NOĆI NAD SNOVIMA
KAO SNEGOVI NAD REKAMA
KOJE SU ODLEĐENE
I POČELE DA SE KREĆU
SVI SMO NA ONOM MESTU
GDE SU BOGOVI ODREDILI
ONAJ CRNI UŽAS KOJI JE
SVAKAKO POSTOJAO A MI GA
NISMO NI PRIMEĆIVALI
LJUBLJENI DANE
OPROSTI ŠTO SMO
DAN TVOJ DOČEKALI I
TVOJE POSTOJANJE,
IAKO CVET JUTRA
NIJE BIO NAŠ
OPROSTI NOĆI
ŠTO TE NIKO NIJE SANJAO
ZATO ŠTO SE PLAŠIM
JER AKO NISI VOLJENA
A SNAGU SAM TI DAO
KAO DETETU SNEG
PA SANKE BELE KRUŽE
OKO NEBA KAO SAN
KOJI JE NEBLISTAV
LICE PADA NA TVOJE
SA PLANINE VELIKE
KOJA SE PROSTIRALA
PO BELOM NEBU ANĐELA
NEKIH MAGLA
KOJE NE POSTOJE
PA VREMENOM ĆUTE U ROSI JUTRA
KOJE JE DAVNO OČEKIVANO
NIJE DOŠLO
ZATO ŠTO SE PLAŠI TRAVE
KOJA S JUTRA UME DA ZAPLENI REKE
ZATO ŠTO JE VODA
USTAVILA VRATA DA SE NE OTVORE
KOJA SE PROSTIRALA
PO BELOM NEBU ANĐELA
NEKIH MAGLA
KOJE NE POSTOJE
PA VREMENOM ĆUTE U ROSI JUTRA
KOJE JE DAVNO OČEKIVANO
NIJE DOŠLO
ZATO ŠTO SE PLAŠI TRAVE
KOJA S JUTRA UME DA ZAPLENI REKE
ZATO ŠTO JE VODA
USTAVILA VRATA DA SE NE OTVORE
Milivoja Minje Marića
U znak sećanja na sve naše
ispričane, dopričane,
neotpričane i
neispričane priče......
Нема коментара:
Постави коментар