уторак, јун 14, 2011

U DUŠI SMO ZAJEDNO PA SE OTIMAMO - Minja Marić




 
SVI SMO NA ONOM MESTU
GDE SU BOGOVI ODREDILI
ONAJ CRNI UŽAS KOJI JE
SVAKAKO POSTOJAO A MI GA
NISMO NI PRIMEĆIVALI




LJUBLJENI DANE
OPROSTI ŠTO SMO
DAN TVOJ DOČEKALI I
TVOJE POSTOJANJE,
IAKO CVET JUTRA 
NIJE BIO NAŠ




U DUŠI SMO ZAJEDNO 
PA SE OTIMAMO
DA IZAĐEMO NE ZNAJUĆI KAKO
NAS JE ZAROBILO VREME
I NIKADA NAS NEĆE NAPUSTITI
KAO ŠTO JE SAN NAD NAMA
I NOĆI NAD SNOVIMA
KAO SNEGOVI NAD REKAMA
KOJE SU ODLEĐENE
I POČELE DA SE KREĆU




OPROSTI NOĆI
ŠTO TE NIKO NIJE SANJAO
ZATO ŠTO SE PLAŠIM
JER AKO NISI VOLJENA
A SNAGU SAM TI DAO
KAO DETETU SNEG
PA SANKE BELE KRUŽE
OKO NEBA KAO SAN
KOJI JE NEBLISTAV



LICE PADA NA TVOJE
SA PLANINE VELIKE
KOJA SE PROSTIRALA
PO BELOM NEBU ANĐELA
NEKIH MAGLA
KOJE  NE POSTOJE
PA VREMENOM ĆUTE U ROSI  JUTRA
 KOJE JE DAVNO OČEKIVANO
 NIJE DOŠLO
ZATO ŠTO SE PLAŠI TRAVE
KOJA S JUTRA UME DA ZAPLENI REKE
ZATO ŠTO JE VODA
 USTAVILA VRATA DA SE NE OTVORE




    Milivoja Minje Marića
 
    U znak sećanja na sve naše 
    ispričane, dopričane,
    neotpričane i
    neispričane priče......

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...