уторак, март 12, 2013

TUGA KLANACA - Mong Kjao


Silvia Vassileva 


Iznad klanaca, tračak neba: vodopadi u njima bruje bezbrojem svojih struna.

Gore, ukošen iver sunca roni u mesečinu; dole, uzde za divlje, zabrektale talase. 

Svetlost potresa, jednom, pa još jedanput, duboke senke smrznute od iskoni. Zraci u klancima u podne ne zastaju; gde su vrletnije stene, više im vode od gladi ide na usta.

Drveće zaključava svoje korenje u te crvotočne mrtvačke kovčege; zakovrnuti kosturi visoko natkriljeni - to su grane  što suze, dok mraz dobacuje svoje žalostivne odjeke, daleke ali jasne.
Otud se može samo užetom, uz stminu. 

Zgrčena utroba prezrenog izgnanika vri u vodi i ognju dok se on tuda probija. Život je njegov kao tanano ispredena nit.

Kad prinese suze na žrtvu duhovima u potoku, oni se tu okupe: talasi zasvetlucaju. 






4 коментара:

  1. Precioso sitio, con tu permiso me quedo para seguirte!
    Te dejo un abrazo desde Uruguay,
    http://perfumederosas-cristina.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Cristina, hvala na poseti. Sadržaje bloga možemo pratiti jedino putem google prevodioca. Na žalost, ja ne znam španski. Naravno da imaš moju dozvolu da pratiš i koristiš tekstove i fotografije sa bloga.
      Svako dobro!

      Избриши
  2. Леп избор!
    С.Трифуновић

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...