 |
| Minja Marić |
ZAVRŠNI OBLIK
1.
Čovek teži obliku završnom i svetom
ide mu u susret kad se penje na planinu
onda se pojavi on sam iz daljine
i radost ga uveličava divljenje pravi od njega
uzor svih pojava koje su moguće
u podnožju neba i u ogledalu
ispupčenom tako da nadima njegovu sliku.
Zna da će opet morati da ga dele
od stopala do pupka od glave do čvora utrobe
gde su creva, jetra, čovečija ribica
koja pećinom trbušnom luta slepa.
Inače će poslednja predstava biti
zapletenost androgina.
U sećanju se uspostavlja veliki stajač,
on se koleba dok crtaju po njemu odeljke
budućeg sveta stvorenog od želje
koja je često obesvećenje,
ali u obliku koji nikome ne smeta,
najmanje nekom bogu koji se bez muke
prepoznaje u sopstvenoj žrtvi.
2.
Ko je naša završna slika?
Čovečiji lik što iznad planine visi,
deo autoportreta, ili pripitomljen Satan?
Žena što se oslanja na početke
i uvek iznova pokazuje čarobno dete?
Ili nas bolje predstavlja veliko drvo
koje liči na cvetanje i na raspeće?
Zagledani u oblake kao voajeri
čekamo da se pojavi trupac zlatan :
spasonosni brod ili pričesna čaša,
ostrvo svadbe oko braka svetog
jer se uvek iznova sklapa.
Pijanstvo plovidbe ili povratak
na ostrvo, na Zapad uvek zračan?
Razgrće se s vidika neprovidan nanos
i vidi se linija potonja i zadnja :
usklik što znači početak miline
Sunce sređuje utrobu zemlje
i pevač pročita naslov : Soledades
što znači da se svakome senka vraća u lice
i odmetnute stvari idu put planine.
Tako su naličja došla do prvobitne slike
i nama su se vratile naše dvojnine.
 |
| Minja Marić |
Sreća je što nemamo završni oblik,žalosno što nam zadnji,fizički oblik ljudskog tela ostane kao predstava kraja.Lepo je kada ne mislimo o konačnom,ružno što mnogo toga shvatamo kao konačno.
ОдговориИзбришиMisao bi trebala da je u pokretu, da se ne zaustavlja.Sa njom takvom da živimo uvek u novom,ili,kako reče pesnik "da se iznova sklapa".
Čovek se ceo život traži, traži oblike, mene, unutar sebe, iako se to zbiva u nekom još nedefinisanom "prostoru" bića, ogleda se i spolja, obliku tela, u pokretu, očima, u pogledu, u svakom koraku ka nečem višem, ka sopstvenoj ličnosti, ka promisli, ka proviđenju, ka veri... I sve je u kretanju večnom. Ritam koji teži harmoniji, koja se opet iznova pokorava zakonu haosa, i iznova rađa novu misao uređenosti. I ne treba se žaslostiti ako padnemo, treba se radovati izazovu novog dizanja. Ne treba se stideti senke, treba je osvetliti, i prihvatiti kao svoje lice, koje ume da bude skriveno iza osmeha. Kao što se ispod plašta kriju vedrine i jasnoće jezera, samo ga treba razogrnuti, i radost će poteći rekom nezaustavljive igre života.
ОдговориИзбришиZnaš Sfinga, sve sam uverenija da se ne trebamo misaono opteretiti preko mere.Kada sam srećna i ispunjena nisam sklona teoretskom razmišljanju više poeziji,književnosti.To me navodi na misao da emocionalna inteligencija dobija primat nad onom drugom.Kao što ponekada osetim potrebu za slanim ili slatkim, tako imam periode u kojima mi se čita fizika, ili mi se sluša samo muzika. Sve što me okružuje u periodima mira i spokoja,što se dešava oko mene i u meni dobija lepša značenja,ili gubi na značaju,poprima lakoću.Ti unutrašnji motivi su meni jako bitni,pa makar bili krajnje naslućujući.Ne bih se opredelila za neku reč,jer bih čitav taj proces morala strpati u samo jedno značenje. A ne vidim ni jedan termin toliko pogodan da bi mogao obuhvatiti sve.
ОдговориИзбришиZašto sve to spominjem? Jer mislim da je dobro slušati svoj unutrašnji govor.Kada god to kažem odmah se ujedem za jezik.Šta je sa ljudima uskih životnih pogleda,neukih,koji se povode upravo,čak i isključivo svojim nagonima.Ovo spominjem upravo da bih tu reč nagoni izbacila kao moguću asocijaciju.Uostalom i zbog toga da bih naglasila da govorim isključivo u svoje ime.
Zaista je vrlo važno ne opteretiti svoj mozak nekorisnim radnjama.Koliko je god lepo širiti znanja,još je bitnije ispoštovati sebe i ispuniti organizam onom dozom novog i tragalačkog koja je podnošljiva i korisna.Kada osetim da nešto ne prija,neka komunikacija, neko štivo, bilo šta,odustajem u startu. To je jedan od mase primera te vrste.Ponekada sklopim oči i "pustim vremenu"da mi kaže,pošalje neku poruku,znak. Nekada dočekam, nekada ne.
Ali mi se desi da u takvom raspoloženju izgubim kontakt sa ljudima nenaviklim na tu vrstu opuštanja.Dobijem mail sa jednim sadržajem,a ja odgovorim nekim tekstom potpuno odudarajućim.
To je već pitanje socijalizacije, konvencija i na kraju krajeva naših karaktera. Ili pre svega njih.Retki ljudi to sebi mogu dozvoliti, jer društvo traži tipiziran odnos.
I tako ja sebe više ne tražim, nadovezujem se tvoj prethodni tekstić koji me naveo na razmišljanje,već se povodim onim u sebi.
pozdrav
U većini stvari koje si navela se slažem sa tobom, draga LIV, a to je da zaokružim tvoju diskusiju, pre svega SPONTANA potreba čoveka za nekim saznanjima. Često umem da kažem da svaki čovek ima u sebi neki svoj potencijal, potencijalnu energiju koja se nekim slučajnim impulsom u jednom životnom trenutku pretvori u kinetičku, i onda čovek krene u avanturu. Biti obrazovan nije pitanje statusa, intelektualnog prestiža ili egoističke potrebe za dosezanjem nekog imaginarnog cilja visine. To je potreba unutrašnjeg bića koje nas goni da se bavimo nekim temama. I često je ta potreba krajnje nesvesna.
ОдговориИзбришиU nekom periodu života imamo potrebu da se bavimo kulinarstvom, da skupljamo razne recepte i slatkih i slanih đakonija, da eksperimentišemo u kuvanju, da kupujemo koje-kave drangulije od činijica, čaša, tanjira i tanjirića, da ih uklapamo sa odgovarajućim salvetama, stolnjacima, svećicama i drugim detaljima., u skladu sa našim ličnim ukusom. Neko će voleti da zna kakva vina idu uz odgovarajuće jelo, koje čaše se koriste za koju vrstu pića.... kako se prave kokteli....Nekome se taj momenat dogodi rano, u mladosti, neko otkrije da u tome uživa tek kasnije, kad ode u penziju. A neko nikada nema potrebu za takvom vrstom edukacije. Navela sam najbizarniji primer u kome se ogleda naš unutrašnji talenat ili potencijal. Naravno da i u tome postoji dvojaka potreba: da bi se uživalo i zbog sebe i drugih, i potreba da se ispuni odgovarajuće forma, samo zbog drugih. Razlike su ogromne, suštinske.
Ovaj primer može biti prijemčiv i onima koji nemaju portebu za intelektualnim napredovanjem, ali i onima koji ga, pak, imaju. Ako je ova potreba iskrena i čovek u tome ućiva i predano mu se posvećuje, to onda ima svoju kvalitativnu notu. Ona može da se nagradi, ako poželimo da nešto više naučimo o, na primer, vinima. Kako se prave, kako čuvaju, u kakvim burićima, da li je bolji francuski ili američki hrast, da li se burići i pod kojim uslovima nagorevaju, koliko pretakanja jedno bure može da izdrži a da ne poremeti aromu i miris vina, koliko je buđi optimalono imati u svom visnkom pordumu, vlažnost vazduha, temperatura, .... I do u besvest.... tako pojedini ljudi odu veoma daleko u saznanju koje počinje običnom večerom koju sa ljubavlju žele spremiti nekoj dragoj osobi. I da li se to može nazvati pretencioznim?! Ne bih rekla. To je ljubav nastala iz interesovanja za neke teme, koja je uz iskrenu posvećenost prerasla u ozbiljna znanja.
Neko će jednostavno izživeti takve potrebe pa će u jednom trenutku svog života neći sebe u gajenju bašte, cveća, u vrtlarstvu. I to može da se desi i u ranim i u veoma kasnim godinama. I to ne znači da se čovek u nekim zrelim godinama našao u potpunosti. Nikako. Mislim da čovek i ne zna u kom momentu će pronaći jedan deo sebe koji će ga učiniti mnogo mirinijim i spokojnijim, mnogo dobronamernijim i ljubavnijim. To su spontane inicijacije u životu, ponekad iznenadne, nenadane i skoro nezamislive. Dešava se da se čoveku život okrene naglavačke, ne njegovom voljom već višim silama, i da ga one nateraju da nađe neki novi modus sopstvenog života. I ako u tome nađe smisao, lepotu, i zadovoljstvo, to znači da je pronašao još jedan delić sebe, za koga ranije nije ni mogao da sanja da će u nekim saznanjima uživati.
Sve ovo napred pomenuto, ako preslikamo na literaturu, i teorijsko-naučnu i filozofsku, na poeziju, književnost, umetnost, shvatićemo da da prave stvari dolaze spontano, iz unutrašnje potrebe, a ne iz namere. I dolaze same, kad smo spremni. Kaže se: Učitelj dođe sam, kad je učenik spreman. Tako se u našem životu neka interesovanja i ljudi koji nam mogu približiti i pomoći da ih savladamo, dolaze u momentu kada smo spremni, nikako slučajno, iako to tako izgleda, jer ćemo ih svojim unutrašnjim potencijalom privući, kao što će i taj potencijal početi da se razvija i sazreva kada mu dođe vreme. A ako ga nema, nema šta ni da se razvija. I zbog toga ne treba brinuti što pojedini ljudi nemaju potrebe za proširivanjem svojih vidika. Oni su prosto duše koje na ovom proputovanju na ovoj planeti, već imaju svoje lekcije, koje zavise od stepena razvijenosti potencijala svake duše ponaosob. Svako ide u određeni razred, shodno svom prethodnom iskustvenom znanju, i potencijalu. I shodno tome prolazi i određene životne lekcije koje ga stavljaju u poziciju kandidata sa sledeći razred, a od njegove volje zavisi da li će više vremena sedeti u istom razredu ili ići dalje.
ОдговориИзбришиSiliti sebe za nekakvom intelektualnom nadgradnjom je samo forma koja sama za sebe ništa ne znači. Kao što postoje periodi sa stalnim putovanjima, tako postoje periodi za putovanjima raznim vrstama literature. I sve je individualno. I sve je dopušteno. Čovek samo mora da neguje život, a to će uspeti ako samog sebe bolje upozna, i shodno tome pronađe ispunjenje, mir, harmonične odnose sa sobom i okolinom, radost, ljubav....
Kipling:
"Ako možeš da vidiš uništeno delo svoga života
I bez reči da ga ponovo gradiš,
Ali bez uzdaha i protesta podneseš
Gubitak onoga što si dugo tekao;
Ako možeš da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi;
Ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš nežan;
Da ne mrziš one koji tebe mrze,
A da se ipak braniš i da se boriš;
Ako možeš da slušaš kako tvoje reči
Izvrću nevaljalci da razdraže glupake,
I da čuješ kako luda usta o tebi lažu,
A da sam ne kažeš ni jedne laži;
Ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi;
Ako možeš da budeš jednostavan iako si savetodavalac kraljeva,
Ako možeš da voliš sve prijatelje kao braću,
A da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva;
Ako znaš da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ,
A da nikada ne postaneš skeptik ili rušilac;
Ako znaš da sanjariš, a da ti san ne bude gospodar,
Da misliš a da ne budeš samo maštalo;
Ako možeš da budeš čvrst, ali nikad divalj,
Ako možeš da budeš hrabar, a nikad neobazriv;
Ako možeš da budeš dobar, ako možeš da budeš pametan,
A da nisi čistunac ni sitničar;
Ako možeš da zadobiješ POBEDU POSLE PORAZA
I da te dve varke podjednako primaš;
Ako možeš da sačuvaš hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube,
Tada će kraljevi- sreća i pobeda
Biti zauvek tvoji poslušni robovi,
A ono što više vredi nego svi kraljevi i sve slave
BIĆEŠ ČOVEK, sine moj!"
I da se nadovežem na tvoju zadnju rečenicu, draga Liv, nemoj nikada dva puta reći isto: "I tako ja sebe više ne tražim...", iako se povodiš sa onim u sebi. Jer neki tekst u novinama, slučajno ispričana priča u frizerskom salonu, slučajan susret na aerodromu, na sajber stazi ove blogosfere, može te itekako motivisati da kreneš u istraživanje onih sopstvenih, još neotkrivenih blaga, za koje možda i nisi sanjala da postoje, ili si samo čeznula za njihovim otkrićima. A može iz tebe izvući nešto neprihvatljivo za tebe, što ranije nisi prepoznala u sebi. To se nikada ne zna. Kao što postoje periodi latencije, mirovanja i odmora, tako isto postoje periodi razvoja, kretanja i afirmacije. Život se okrene za čas. Prepoznavanje i traženje sebe (spoznavanje) odigrava se isključivo u konkretnom egzistencijalnom odnosu sa sobom i drugim ljudskim bićem, u konkretnoj životnoj situaciji, najčešće kada za takve stvari nismo uopšte spremni, tada se čovek otkriva, tada se čovek pozicionira, tada se traži. Kada osvestiš dobar deo podsvesti, kada vikneš EUREKA, i spontano i iznenada dođeš do nekih veoma bitnih i suštinskih saznanja, onda možemo govoriti: Čovek se traži. Pa čak i kad luta, on se traži.
ОдговориИзбришиA literatura nam samo može malo bolje objasniti procese koji se u nama dešavaju. Ali nam ona ne može doneti suštinsku samospoznaju. Ona može preduprediti, ali nam ne može dati osnovu. Osnova je u nama i našem potencijalu. Našoj želji i potrebi da potencijal razvijemo.
U to ime ti želim da uvek imaš po neki motiv koji će ti otkriti neki zabašureni i skriveni prostor tvoje duše, koji samo čeka da bude otkriven.
Srdačan pozdrav
SU