PESNIK BELATUKADRUZ

Alexey Terenin

Ко је Мирослав Лукић?
Белатукадруз?

...Мирослав Лукић је читав један свет, то јест једна метафизика и један духовни став. Ако га већ треба упоређивати, налик је на разгранати усамљени брест на брегу.

То је песник слободе у најширем смислу речи, у пуном смислу те речи, онај који зна и сведочи својим делом да она може постојати само са поуздањем у вечност...

Александар Лукић:
Између митарења чудовишта и уметности будућности (одломак)
Izvor:

Alexey Terenin

КЊИГА ЖИВОТА
Нове, непознате песме
Izvor

Пошао сам по мраку путем
који води у свет.
Пут је био непрокрчен.
Ишао сам кроз шибље
и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле
привиђења и оправдане сумње.
Толико је малих људи који су закрчили пут
Толико је наизглед несавладивих препрека
Толико је Јуда, књижевника и фарисеја
Но, ја нисам имао намеру да одустанем
Напредовао сам миц по миц
Кроз конкретну музику

* * *

Пут није тамо где сам мислио
Богаташ из вучије јаме је погрешан човек
Можда је чак и провокатор?
Wему је важан велики профит,
а мени нешто друго, што надилази све богаташе
на свету, духовно општење и музика
која спаја различите и чак супростављене светове.
Пут води тамо где нисам ни сањао.
Пут отварају тајне скоро неизрециве.
Постоји још један човек на свету који зна.
И он је мој несумњиви пријатељ.
Пут којим би да ме поведе богаташ
води у ћорсокак.
Путеви илузија су погубни
као и сви путеви богаташа.


* * * *

Сумњом нас Бог штити од сурогата и грашки зноја
у магловитој сауни.
Од Демона. Од призора Содоме и Гоморе.
Од Курве. Од дахтања.
Од просипања семена по пупку.
Наши пријатељи су животиње.
Наши пријатељи имају много
маски. Љубавнице испод пудера
имају, такође, читаве археолошке слојеве,
који су лепо очувани, као фигуре од глине неолита,
у крицима, у грчевима,
у дрхтању пред оргазам. Бог нам је дао
прилику да опростимо мртвим и живим
пријатељима дела почињена у наступу
нечега што личи на лудило, али што није
право лудило, већ лудило крви.
Искушења су спојени судови.
Што је придављено у баби,
васкрсава у унуци.
Голотиња, полни органи,
сасвим набрекли и жеља за оргијом
тако су близу миту, непознатом, несхваћеном животу...
Разум је, као и свест, зрно песка
на великом континенту постојања...

Alexey Terenin

САВЕСТ

Шта, у ствари, значи ова реч? Да ли значи присно знање које човек има о самом себи, или о осећају што га има о неким вредностима, или је пак реч о интуитивној способности којом просуђује чин који је извршен или који ће се тек извршити? Те речи нема у јеванђељима, али се на њу често позива апостол Павле. Она стварност коју она подразумева присутна је у читавој Библији : управо она омогућује да се одмери разлика између мисли апостола Павла и хеленистичког менталитета.

Има ли човека који никада није осетио грижу савести? У хришћанској теологији се функција савести приписује срцу и бубрезима. Постоји Савез који је склопљен са Господом, Којему је пред очима све што људи чине. Савест, значи, проистиче из близине Божје. Драма Јова као да то оспорава. Јов је исконски праведан, а фарисеји су имали свест о својој праведности у материјалном вршењу Закона. Исус Христос их осуђује и припрема наступ слободне савести, за дан кад ( према спостолу Павлу) Закон неће више бити човеку нешто спољње, већ ће добити свој смисао захваљујући Духу изливеном у наша срца. Апостол Павле је , ту реч : савест, позајмио, не из књижевних извора или из стоичке философије, већ из религиозног говора свога времена. Срце, савест и вера на разне су начине извор делу учињеном из љубави. Ако је побуда честита, ако вера пружа чврсто уверење, онда ће и савест бити задовољна.

Апостол Павле зна да је суд савести увек подложан Божјем суду. Човек који има добру и чисту савест, значи да има мирну савест, темељно просветљену непатвореном вером. Апостол Павле каже Коринћанима да му је све допуштено, али и додаје, да он неће ничему робовати. Богоштовље чисти савест. Теолошки, само крв Христова и Његово васкрснуће омогућују чисту савест.

Постоје људи који своју савест гуше, и људи који своју савест изоштравају. Живот свакога човека суочава са његовим одговорностима и доказује му да је у стању  преузети их. Савест уочава разлику између Добра и Зла. Савест је уписана у срцу сваког човека. Грех у свет улази кроз човека. Човек је пред Богом одговоран у неколико битних ствари. За суровост живота и смрт, није одговоран Бог, већ људски чин који је омогућио да се размахне надљудска моћ греха.

Библија пребацује одговорност за зло на створене слободе. Иако одговорност надилази људске силе, човек се уза сву своју грешност ње не може одрећи. Одговорност је један од великих људских проблема који је близак Библији. А човек постаје свестан властите одговорности достижући своју зрелост, а човечанство развијајући своју културу. Тамо где је култура веома развијена, развијен је и осећај одговорности. Различитост околности, утицај намера, сложеност живота и историје, изоштравају савест.

Упознај што си учинио , кажу у Библији Закон и пророци овом или оном несавесном владару или народу који је у заблуди.

Свако мора преузети своју одговорност, изабрати између живота и смрти : На праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику безбожност његова. О савести и одговорности се нерадо говори и пише, данас. Тамо где има много неодговорности и рђаве савести то је изгледа и "природно" стање.

Христовом крвљу је испуњена свака праведност. али и после распећа, хришћани умиру као жртве неправде и насиља. Неправда и насиље имају хиљаду обличја.

Треба ли на неправду или насиље узвратити истом мером? Освета , не само у данашњем нараштају, има широко поље, осветити се значи казнити увреду враћајући другоме зло за зло. Постоји лична освета и постоји позивање на Божју освету. Од освете треба одустати у име закона светости.

Бог је Врховни Судија у пуном смислу речи који испитује бубреге и срце и свакога награђује или кажњава према његовим делима. Сваку освету треба одложити, смртан човек треба да је одложи јер му не припада. Припада Богу Судији, који ће успоставити праведност у вечном краљевству, у коме никад више неће бити проклетства...

Тешка реч: проклетство... Супротност јој је Благослов. (Благослов је мистерија  изабрања, проклетство је мистерија одбачености недостојни изабраници као да су одбачени од избора. )

Бити писац и не видети проклетство, не знати да је постојало од искона, да постоји данас као што је постојало јуче, да је оно као нека обрнута јека Благослова у највишем смислу - благослова творилачке Божје Речи, значи не знати оно битно (судбоносно).

Решио сам да проговорим о нечему о чему већина ћути, то је можда зло, ако је зло онда је и грех, а њих не ствара Реч : она открива и употпуњује несрећу проклетства...

Izvor: СВЕДОЧЕЊЕ:

Alexey Terenin

...Шта значе ове речи:   «Премало песника познаје генеалогију. Кад би је познавали, не би рекли: Ја, већ: Бог. И не зато што је он извор суза – његове су очи овлажене само дахом смртника – јер ми не можемо друкчије плакати него у Њему.

Божје сузе, наше су. Свеци немају потребе да то знају. Што се Бога тиче, он не треба да зна да има смртника који испаравају на звезде. Уплашио би се и својим дрхтањем, стресао сузе, а ми бисмо нестали у сопственом мору...» ?

На свету постоји неколико песника који познају генеалогију, и који су у дубљој вези са њом. То су они песници чија се мисао завршава Богом. Такви су нагнути над бездан бездане књижевности.Песници бездане књижевности испаравају на звезде.

Великани официјалне, бирократске књижевности испаравају у мемљиве маузолеје и досадне читанке.

Сиоран је тврдио да се Бог клацка између Русије и Шпаније (између Достојевског и Ел Грека). Понеки народи су свој смисао на свету откривали откривајући по један атрибут бога, представљајући нам га у својој светлости, или сенци, откривајући Божије тајно лице.

«Постоји ли уметничко мерило изван приближавања небу? Кад ничега не би било осим жара и највише напетости, ниво једне душе не би могао бити одређен без позивања на апсолутну страст. Међутим, овај нас критерјум осуђује на немилост...»

Сматра Сиоран. Уверен да време садржи извесну утеху. И да једино – савест – побеђује време...

Izvor: pročitati više

Alexey Terenin

Izbor načinila Sfinga

Iz bogate riznice Zavetina