Svako vreme nosi svoje breme
Duhovno shvatanje života ne treba da bude samo teorijsko gledište na svet, već naime ono treba da postane sadržaj života i životna snaga koja treba potpuno da oživi u čoveku, tada on postaje čuvar nad određenim procesima razvića ljudskog bića i čovečanstva; naime on tada treba kao noćobdija da bdije nad znacima vremena. Zbog toga u čoveku postoji kao zov duševna potreba da se pouzdano informiše i da bude dobro obavešten o svim bitnim procesima i dešavanjima kako u svojoj okolini tako i u svetu, da gledajući i prepoznavajući njihove skrivene tokove svojoj duši ispravno pridruži utiske koje prethodno obradi i zatim ih uzdigne mislima u više regione svesnosti, u skladu sa kosmičkom stvarnošću.
Naime, u sadašnjem vremenu dešava se veoma mnogo, i to velikom brzinom, a čovekova dužnost je da dospe do stvarnog razumevanja onoga šta se dešava u svetu. Sadašnje doba se odlikuje po tome što su u njemu najveće greške, zablude, zbrke, jer su ljudi više nego ikada okrenuti ka spoljašnjosti, svojim spoljašnjim čulima i materijalnom svetu iluzije stvarnosti. Ako čovek hoće da od duhovne nauke načini sadržaj i snagu života on mora posedovati istrajnost, ozbiljnost i radoznalost i ne može se zadržati samo na apstrakcijama. Već je poznato da se razumska duša, duša ćudi razvijala u Grčko Latinsko doba od VIII v.p.n.e. pa sve do XV v.n.e.; da je trenutno u toku razvoj duše svesti koja je počela Anglo–Saksonskim dobom u XV v.n.e. i koje će trajati sve do XXX v.n.e., do početka četvrte hiljadite godine. Kako se razvija ljudsko biće tako se i različita iskušenja pred njime nalaze, samim time različite su i uloge viših hijerarhija koja utiču na nas, i koji se staraju o daljoj evoluciji čovečanstva.
Preko ljudskog Ja čovek biva spojen čvrsto sa svojom okolinom celim svetom i kosmosom, dobija svoju osovinu, jer sve što postoji okreće se oko centralne osovine, nazvane ose. Tako svoju osovinu imaju atomi, planete, sunca, zvezde, galaksije, univerzumi. Bez svoga Ja ljudsko biće ne bi imalo svoju osovinu i plutalo bi kao čestice u reci. Dok pluta u reci biva vođeno, a kada dobije svoje Ja, ono se vezuje nevidljivom vrpcom za osovinu sveta i počinje od tog trenutka da prihvata stvaralačku kosmičku odgovornost.
Anđeli, hijerarhijski viša bića od čoveka, stvaraju i utiskuju slike u čovekovo astralno telo, koje nastaju i nestaju; a čovekov zadatak u ovom dobu je da svoje mišljenje razvije sveobuhvatnim razmišljanjem do stepena vidovitosti, jer u njima leže snage za budući razvoj čovečanstva. Anđeli razvijaju u ljudima potrebne snage za budući razvoj čovečanstva, izabirajući im i utiskujući u njihova astralna tela ideale za budućnost. Jedno od tih budućih načela uveliko poznato okultnim krugovima je i to da čovek budućnosti ne treba da ima mira pri uživanju sreće ako su drugi pored njega nesrećni. To je znak i znamenje za buduće jedinstvo i apsolutno bratstvo čovečjeg roda, i potvrda da smo svi protkani i iz istog izvora potekli. Svako će se osećati deo celine a opet će imati svoje Ja, svoju individualnost. Još su dva puta utiskivanja slika Anđela u čovekovo astralno telo; prvi smer je onaj koji ima nameru da svaki čovek u svakom čoveku gleda skriveno božansko; dok je drugi smer u cilju usmerenja pozitivnog izvršenja sopstvene karme. Kada se ne gleda materijalnim očima onda se kroz krv i meso u čoveku iz duhovnog sveta objavljuje slika božanstva.
Premda ljudi deluju prividno budni oni se ne povezuju sa svetskim događajima, već veliki svetski događaji prolaze pored njih, tako da ljudi u najbitnijim prilikama prespavaju život, jer čovek je užasno lenj i prespava sve što se oko njega dešava, pa čak i ono što se njemu samom zbiva, iako podsvesno zna da su sve stvari protkane, da ništa nije slučajno i da mi učestvujemo čak i tamo gde ni u najdivnijim snovima ne sanjamo. Ovde bi trebali zastati malo i premestiti pažnju, otići vremenski u jedno starije, mudro staropesrsijsko doba koje nam može biti od koristi za bolje razumevanje onoga što nam se danas dešava. Stoga, ajde da vidimo šta su mudraci toga vremena zapazili. Oni su primetili dva bića koja usporavaju i teže da zaustave čovekovu evoluciju kao i celokupnu Zemaljsku evoluciju.
Jedno od tih bića je Lucifer biće izvesnog blještavog sjaja u svojoj prirodi, inkarniranog u Kini 5000 godina pre Hrista, koji je tada prvi put istinski hodio zemljom inkarniran u ljudskom telu, i bio veliki učitelj čovečanstva jer je prvi uspeo da snagom svoga mišljenja prodre u velike misterije kosmosa. On kao jedan od velikih učitelja čovečanstva, stoji sa svime u ljudskoj evoluciji što se može nazvati genijalnost, nadarenost, inteligencija, oduševljenje, ali i sa onim iskušenjima koja zahvataju u čovekova osećanja poput strasti, nagona ili požude. Dakle, on je dao velike darove čovečanstvu a ujedno je i veliki zavodnik čovečanstva, jer upravo je on inspiracija čovekove sebičnosti, samoljublja, koji teži da bude vladar ljudskih osećanja i stomaka. U drevno doba veliki i moćni Sveti Rišiji su tada izveli veličanstvenu misiju; naime oni su prišli Luciferu i od njega uzeli svo znanje koje je on posedovao, preneli ga čovečanstvu a da ga pri tome nisu zloupotrebili. U tome je bio njihov veličanstveni zadatak koji je zahtevao nadljusku snagu i mudrost; oni su dali zavet, njih sedam, da će učiti od njega, lično od Lucifera, a da nikada neće zloupotrebiti to ogromno znanje, što su oni i ispoštovali. I tako je do nas pomoću njihove veličanstvene žrtve preživelo ogromno misterijsko znanje, koje je otkrivano samo Adeptima i istinskim posvećenicima, koje se prenosilo od tada neprekidno sve do početka XIX veka kroz tajna društva, a sada jedino kroz ruke odabranih pojedinaca i grupa. Lucifer, biće u stalnom pokretu, nastoji druge da privuče u svoju blizinu i zaseni ih sopstvenim sjajem, a njegova životna sredina je duhovni element vazduha, i to njegov vatreni deo; koji se u alhemičarskoj terminologiji može identifikovati sa groznicom, toplotom na pogrešnom mestu, koji čovekovu dušu mami u visine, ispunjava je vatrom čiji karakter nije moralan. Lucifer teži od čoveka da napravi dobro, poslušno biće, čisto duhovno, oslobođeno slobodne volje; on ima nameru da duhovno načini automatskim, unoseći strano i tuđe u normalan razvoj. Luciferska bića mrze slobodnu volju čoveka.
Za to vreme su staropersijski mudraci, i veliki Zoroaster, predvideli dolazak drugog velikog moćnog bića Ahrimana. On je bio spominjan i poznat još staropersijancima koji su ga u drevna vremena videli i opisali. On je biće koje poznaje tajnu fizičke materije i teži da čitavo čovečanstvo neispravno veže za materiju, da potpuno potamni duh i svaku svest o njemu. Drevni ga povezuju sa čovekovim skeletom i elementom čvrstog, što je spoljašnji oslonac čovekovog organizma u zemaljskom životu. On je pretedent da bude vladar ljudskog mišljenja i da inspiriše misli čovečanstva prema izvršenju njegovih ciljeva, sa obzirom da je Ahriman veliki učitelj materijalizma. Njegov cilj je da kosmos okuje u mrak i hladnoću; želi da svoju pravu prirodu i svoje postojanje sakrije od čovekove budne svesti. Alhemičarskom terminologijom on predstavlja proces skleroze, okoštavanja i sušenja životnog agensa. Ahriman je veliki učitelj praktičnog materijalističkog delovanja koji ne dopušta da bilo šta ima vrednosti osim spoljašnjeg čulnog života čoveka, kao usavršene životinje. Ahriman u čoveku ubija svest da je čovek slika božanstva, kroz čulne vrednosti i moćnu iluziju materijalnog sveta. Pri tome i sadašnja nauka kao razbojnik otima čovekovu svest da je on božanstvo, i to naročito od XV veka kada je mišljenje postalo dominirajuće u svojoj nesvesti. Moć ove dve kosmičke sile, svesti, bića jača sa zatamnjenjem ljudske svesti i ljudskom zlobom.
Čovekova odbrana od Lucifera je u njegovoj levoj ruci, dok se čovekova odbrana od Arimana nalazi u desnoj polovini lica i tela. Razvoj morala je ono što neutrališe i to je put nadvladavanja Luciferskog principa, dok je put sticanja spoznaje o duhu put nadvladavanja Ahrimaničkog principa.
Biće koje je trasiralo put celom čovečanstvu, otvarajući time nebeska vrata onome koji hoće da se bori i pobedi ove moćne sile je živelo u telu Isusa iz Nazareta između njegove tridesete i trideset i treće godine njegovog života, koje je držalo savršenu ravnotežu duha između dva zavodnička principa, i ono objavljuje jedini ispravni put razvoja čoveka; to je visoko Sunčevo biće, Aura Mazdao, nosioc večne duhovne svetlosti, čija je telesna supstanca sama božanska ljubav; to je Hristovo biće, biće Bogočoveka, otelotvorenog Boga. On je onaj koji je nama pokazao kako treba uspostaviti pravi odnos prema Luciferu i Ahrimanu. Misterijski događaj na Golgoti treba da se ponovo dogodi, samo na višem planu, eterskom, koji čovek sada treba svesno da vidi, ali Ahrimanske i Luciferske sile hoće da to spreče po svaku cenu. Taj događaj treba da se odigra početkom treće hiljadite godine, a to je dve hiljade i još neke godina, odnosno u godinama koje su pred nama.
Ahrimanova desna ruka se pruža odozdo i spaja se sa Luciferovom vrtložnom telesnom formom, koja se spušta sa visina. Sa jakom centripetalnom silom, i velikom snagom susreću se ta dva bića i formiraju vremenski duhovni savez; to je trenutak kada se na kraju svakog Hiljadugodišnjeg razdoblja Lucifer i Ahriman susreću i udružuju svoje snage radi pojačanog upliva u razvoj čovečanstva i otuda duboke krize čovečanstva na kraju svakog veka, a posebno milenijuma. I zato se kao božiji dar u tim trenucima pojavljuju pojedinci i grupe kroz koje duhovni svet pruža ruku nade izbavljenja čovečanstvu.
Još jedno biće je ovde potrebno spomenuti a koje dolazi iz drugih dimenzija, a to je Biće Humora, koje je realno lekovito biće; to je više biće, neuhvatljivo u ovoj dimenziji, ono podleže drugim zakonitostima i potiče iz drugog paralelnog svemira koje svojim moćima ustanovljava večnu harmoniju, oslobođeno pritiska budućnosti jer već poznaje ishodište. Biće Hrista je prisutno u svim životnim područjima, samo sada na višem nivou svoga duhovnog razvoja nego što je bilo za vreme Golgotskog misterija. Jer Hristos, Bogočovek nam verno objavljuje „sada nije vreme starog Egipta boginje Izide čiji veo u Saisu nije smeo da podigne nijedan smrtnik; ovo je vreme kada svaki smrtnik koji slobodne volje hoće, može i sam da podigne veo sa boginje Istine“.
Ako ono što Anđeli tkaju u čoveku ostane nesvesno onda će u čoveku dominirati instinkti umesto slobodne volje, i ta instinktivna znanja će postati štetna po čovekov duhovni napredak, a ona su najviše vezana za misteriju začeća i rađanja, sa celim seksualnim životom. Tada bi kod čoveka umesto svesnog spajanja sa ženom, nastupio štetni instinktivni seks, sa razornim dejstvom, i to u obliku instikata koje nose zablude, a koji će preći u socijalni život i sprečiti događaj koji treba da se odigra u čovekovoj krvi, kao posledica svesnog seksualnog života. Ova promena bi dovela do toga da se razvije bratstvo na zemlji, ali će zbog nastalih okolnosti ono biti razoreno, i to instinktivno.
Zato sada treba postaviti sebi pitanje, da li je bolje spavati ili biti budan, kada nailaze instinkti koji će biti vremenom sve jači i strahoviti? Prirodna nauka neće dati nikakav odgovor na to pitanje, jer njima je isto i svejedno da li će ljudi postati kao Anđeli ili kao Đavoli, njima je sve proces kauzaliteta. Jer ljudi će svojim seksualnim instinktima postati Đavoli, i to će medicina i nauka dovesti do savršenstva, a to što je štetno će se nazvati korisnim. Bolesnika će nazvati zdravim, zbog njegovih instikata; a zdravog će nazvati bolesnim i kolebljivim i previše promišljenim jer će hteti svešću da prožima bića, stvari i ceo kosmos, a sve će to odvesti u sasvim opasne vode.
Jer ljudi će težiti instinktivnim iskustvima pre nego svesnim; zato će čak koristiti supstance, vibracije ubačene u muziku, mobilne telefone i tv, razne vrste kompjuterskih programa koje će oni nazivati lekovima i modernim sredstvima, ali će ih koristiti u potpuno egocentrične motive. Ljudi će moći pomoću određenih vibracija da podstaknu ogromnih i velikih mehaničkih snaga unutar sebe, i potpuno oslobađanje razuzdanosti zapravo će tako čovek upoznati duhovno upravljanje, teledirigovanje – mašinsko mehaničkim bićem, koji će egoističkom čoveku služiti kao razuzdana matrica za zadovoljenje instikata, koja će mu se neverovatno dobro dopasti. Time će sve veći spoj tehnologije, medicine i seksa oštetiti čovečanstvo jer ga dovodi u užasnu zabludu o seksualnim instinktima koji će postati kao vreva na planeti u čisto mehaničkom svetu, čiji sastavni deo postaje i čovek. Jer dok čovek spava on ne vidi lopova kako mu se prikrada koji hoće da ga pokrade.
Čovek se naslađuje svojim instinktivnim seksualnim zabludama, u kojima ima udobna osećanja i tu zabludu ceni kao vrhunsku nadljudskost i stvaralaštvo bez predrasuda! Ono što je ružno postalo je lepo, a ono što je lepo postalo je ružno, i još opasnije je što se to ne opaža, jer se to smatra kao prirodna instinktivna nužnost koja je postala navika.
I zato duhovni ljudi primite obavezu i dužnost da izvučete ljudsko biće iz blata primanjem dužnosti i životne obaveze spašavanjem ispravnog mišljenja, da dela moraju biti prožeta i prosvetljena stvarnošću i nepomućenom svešću. Jer prava istinska duhovna nauka ide na ruku pod ruku sa intenzivnim radom u životu, sve drugo je zabluda. I zato važi ako neko provodi budan život kako treba tada će imati zdrav san, ali ako provodi budan život mlitavo i lenjo u neradu onda će mu i san biti nezdrav. Dakle zdravim budnim životom regulišemo spavanje i onda Anđeli tokom sna mogu ispravno da rade na nama i na evoluciji čovečanstva. Dok ukoliko mi imamo nezdrav budan život niti Anđeli tokom našeg sna ne mogu da obave svoj zadatak onako kako treba već san pre prerasta u opijenost i luciferski impuls lenjosti.
Čak i pobune ljudi koje dolaze instiktivno, najavljujući novo doba, bez svesnog uživljavanja sebe u duhovni svet, oni će dovesti samo do još bržeg propadanja onoga što treba da se doživi u budnom stanju, i napredak čovečanstva će biti onemogućen. Jer u kosmosu postoji pravilo da ne smeš ništa da rušiš ako nemaš i ne umeš nešto bolje da napraviš, a što je bez svesti nemoguće postići. Zato i jesu izabrani na rukovodeća mesta najmanje duhovni ljudi. Kako čovek ne ide napred, tako se onda kroz društvo a naročito kroz crkvene institucije ne događa ništa stvarno, već se nasuprot toga vrzmaju aveti i demoni prošlosti; kao velike aždaje i zmajevi.
Inače poznato je da je u raznim legendama Lucifer predstavljen kao Zmaj koji doleće iz oblaka, dok se Ahriman predstavlja kao Aždaja u pećini. U Hrišćanskoj terminologoji je posle Lucifer nazvan Đavolom dok je Ahriman nazvan Sotonom.
Nasuprot tome, samo istinska duhovna nauka koja vodi čoveka u budno svesno stanje, može da mu pomogne da razvije svoju dušu svesti, da on postane uspravno biće. Taj pupoljak duše svesti treba da se rascveta u Srednjoj Evropi i treba da bude početkom XXX veka predat dečijoj slovenskoj Ruskoj duši, koja je još uvek nezrela da bi je razumela i prihvatila na ispravan način, da bi ona uspela uzdići pravo na gore ljudsko Ja na ovoj Zemaljskoj pozornici. Upravo u ovom dobu su moćne i jake sile koje hoće da saviju ljudsko biće i njegov razvoj. Jedne idu od gore na dole, to su one koje ošamućuju i pomućuju ljudsku svest, koje ga navode da se ono pogrbi; i one druge koje idu od dole koje mame ljudsko biće da se opusti, iskrivi, da bi ga porobilo i vezalo dublje za telesno. Time ove moćne sile lome ljudsko biće, koje umesto da postane uspravano kao štap, da mu svest bude spojena sa osećanjima i prožeta slobodnom voljom, on se povija, grbi, krivi; jer atmosfera postaje sve više zgusnuta, teška, granitna, smarajuća i obarajuća. Jedini izlaz je da ljudsko biće vežba da bude uspravno kao štap, da ljudske odnose i ljudski život čovek gleda kao na nešto veoma značajno i veoma obuhvatno, da sveobuhvatnim mišljenjem ostane budan, sa otvorenim duhovnim očima.
Čovek treba da se pita šta je svojim postupcima sprečio, jer upravo je to što ga najviše pritiska i tišti, ono što je sprečio da mu se desi. Zato je bitno za čoveka: ono što je bilo, ono što jeste, ono što će biti, kao i sve ono što nije bilo a trebalo je ili je moglo da bude. Pre spavanja treba pregledati dnevne događaje kroz pitanje: Šta je sve danas moglo da mi se desi? Odgovori će nas navesti na pitanja koja nam donose budnost i nove šanse u naš život. U ovom dobu za ispravan razvoj ljudskog bića potrebno je poći od posmatranja negativnog pa do onoga što nam Anđeo tka u nama i tu između postoji siguran i prav put u našem životu koji je istkan od strane Božanskog Proviđenja. Taj duhovni put i razvoj vodi do bića istinske duhovne uloge čoveka kao Čuvara Vremena, gde je u ovoj teškoj epohi potrebno kroz vreme preneti ispravno mišljenje za neka buduća pokoljenja!
I neka ritmičke snage kosmosa uređuju unutrašnji i spoljašnji haos kako nas samih tako i čovečanstva u celini.
Amin.
Нема коментара:
Постави коментар