CARSTVO NEBESKO - Moris Nikol

NOVI ČOVEK

Ralf Greiner

Iako nivo življenja koji pripada Carstvu nebeskom nije shvatljiv čoveku, on može da razume nivo življenja na kom jeste. Svako je u stanju da razume prirodu života na ovom svetu. Čovek razumeva putem spoljnjih čula sve što se dešava na ovom nivou života, a može i svojim unutrašnjim čulima videti šta čini, ako zaviri u sebe. U stanju je da vidi i kakav je život i kakav on sam jeste na tom nivou.  Tada shvata da ni život, a ni on sam na tom nivou ne može biti drugačiji. Jer shvaćeno dublje, Univerzum je skup nivoa; i kvalitet jednog nivoa zavisi od toga na kom mestu u tom skupu pripada. U jevanđeljima se novo iznad Čoveka naziva Carstvo nebesko ili Carstvo Božije. Mnogo je naziva za to u raznim spisima. U Jevanđeljima je rečeno da je Carstvo nebesko unutra. Ono predstavlja viši nivo čoveka. Da bi bio na tom višem nivou, čovek mora da ga dosegne u sebi samom. Ako bi svi to učinili, nivo života na zemlji bi se promenio. Cela zemlja bi uznapredovala u razvoju. Međutim, samo čovek kao pojedinac može to da preduzme. On jeste u stanju da dosegne viši nivo u sebi, a da ipak živo samo zemaljski život. Svaki čovek ima sopstveni unutrašnji pristup višem nivou. U njemu postoji ta mogućnost jer je rođen sposoban za dalju evoluciju ili, kako se to naziva u Jevanđeljima, za ponovno rođenje. Čovek ne sme da čeka kako bi se uverio sopstvenim očima da carstvo, zvano Carstvo nebesko dolazi na način koji se može sagledati spolja. U vezi sa tim je citat: “A upitan od fariseja, kada će doći Carstvo Božije, on im odgovori i reče: "Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način. Niti će se reći: Evo ga ovdje, ili eno ga onde; jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama.” (Luka 17: 20,21) Carstvo nebesko je unutrašnje stanje, a ne spoljno okruženje. To je unutrašnje stanje razvoja koje čovek može da stekne. Ne radi se o vremenu i prostoru, o kada i gde, jer je to iznad čoveka, uvek kao njegova mogućnost “višeg”. Ali moramo razumeti sa između ova dva nivoa koja često nazivamo “zemlja” i “nebesa” postoje mnogi međunivoi.  Najviši nivo zemlje niži je od najnižeg nivoa “nebesa”. Na primer, Jovan Krstitelj, koji je igrao ulogu glasnika Hristovog učenja, nije bio običan čovek. On je već bio primio učenje. Kako nam je preneseno, skupljao je oko sebe učenike koji su upražnjavali gladovanje. Ali on nije dosegao najniži nivo Cartsva nebeskog . Hrist jasno kaže za njega da je “najniže” u Carstvu nebeskom više od njega: Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu Božijem veći je od njega”. (Luka 7:28)

Uloga Jovana Krstitelja u drami o Hristu bila je veoma teška. Morao je da propoveda Hristov dolazak. On nije poznavao Hrista u trenu kad mu je ovaj pristupio na formalan čin krštenja. I kako Jovan nije bio voljan da ga krsti, rekavši: “Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni?”, Hrist mu je odgovorio: “Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu”. (Mat. 3:13,14) On je potsetio Jovana da mora da odigra svoju ulogu. Tek tada je Jovan krstio Hrista. Kasnije Jovan Krstitelj kaže Hristu: “On treba da raste, a ja da se umanjujem. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je.” (jov. 3:30,31) Potom je Jovanu Krstitelju bila odrubljena glava na zahtev Irodijadine ćerke, a po nagovoru Irodijade, čiji je brak sa Irodom, bratom njenog muža, Jovan osudio sa moralne tačke gledišta. Jasno je da je Jovan znao kako će proći. Sve ovo se može shvatiti jedino sa stanovišta mogućeg dostignuća konačnog nivoa dobrovoljnim preuzimanjem na sebe teške uloge koja je, barem fizički, bila bolna kao i Isusova.

Prema tome, jasno je da je Jovanu Krstitelju bilo dato upustvo da odigra konačnu ulogu. Znao je da će Hrist doći I prepoznao ga je po određenom znaku koji drugi nisu videli. Zapravo, on govori o nekom ko je njega (Jovana Krstitelja) poslao da odigra ulogu koju je morao odigrati. U vezi sa tim kaže: “I ja ga ne znadoh (ovo se odnosi na Hrista kada su ga njegove oči prvi put ugledale), ali Onaj koji me posla da krštavam vodom on mi reče: Na koga vidiš da silazi duh i ostaje na njemu to je onaj koji krštava Duhom Svetim. (Jov. 1:3,39) Ko je poslao Jovana? To ne znamo. Hrist opisuje Jovana Krstitelja kao čoveka koga je rodila žena, tj, on nije iskusio ponovno rođenje koje je Hrist propovedao, tako da je još uvek bio “od zemlje”. On pripada nivou zvanom zemlja, njenom najvišem stepenu, ali ne i najnižem stepenu Carstva nebeskog. Krštavao je vodom, to jest istinom, i na taj način podučavao pokajanju, odnosno promeni u umu (što je pravo značenje ove reči na grčkom) usvajanjem znanja, odnosno istine. Voda je slika toga. Krštenje označava pročišćenje. Pomoću istine o višem nivou um se pročišćava od iluzija, koje pripadaju čulima i samoljublju. Jovan Krstitelj je podučavao znanju, Istini, koja ako se prihvati, može pročistiti um i dovesti do promene u razmišljanju, to jest, do “pokajanja” ili “promene u umu”. On izričito kaže: “Nisam ja Hristos nego sam poslat pred njim”. (Jov. 3:28) Za sebe napominje da nije ponovo rođen, već da je sa nivoa zemlje, a pominje i da je Hrist iznad tog nivoa. O Hristu dodaje: “koji odozgo dolazi nad svima je.” (Jov. 3.31) U svemu ovom nivoi “zemlja” i “nebesa” su razdvojeni. Ali ta razdvojenost je višestepena. Postoje stepeni “zemlje” i stepeni “nebesa”. Jer govoreći sa zemaljskog nivoa, Hrist kaže o Jovanu Krstitelju: “Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja”. (Luka 7:28) To jest, sićušnost i ogromnost jesu karakteristične kako zemaljskog, tako i višeg nivoa razvoja. Hristove reči kriju čak i veću distinkciju. Ono što je najveće na nivou zemlje ne prelazi direktno u ono što je najmanje na nivou  Carstva nebeskog.  Prelazak sa najvišeg stepena nižeg nivoa na najniži stepen višeg nivoa zahteva ponovno rođenje ili transformaciju čoveka. Hrist je podučavao pokajanju i ponovnom rođenju, kao i Carstvu nebeskom. Jovan Krstitelj je pak podučavao pokajanju i ideji Carstva nebeskog, ali ništa nije govorio o ponovnom rođenju. On nije poticao “odozgo”. Uticaji koji pripadaju višem nivou nisu još dospeli do njega. Nije bio “rođen od Duha”. Njegovo unutrašnje stanje je drevnim jezikom parabola , koji prenosi psihološko značenje posredstvom fizičkih objekata, opisano vizuelno onim čime se hrani, kako je obučen i šta ga okružuje. Jeo je divlji med. Oblačio se u kožu i opasavao kožnim kaišem. Čovekova odeća predstavljala je njegove stavove, ono što nosi – psihološki govori u kakvu istinu je njegov um obučen. Njegov opasač predstavlja ono što ga psihološki zatvara. Njegova hrana govori o tome kakvim se idajama hrani. Jovan se hranio divljim medom i skakavcima. Skakavci proždiru. Oni proždirui sve što raste. Ovde je pomenuto nešto veoma interesantno. Jovan Krstitelj priznaje da je “od zemlje”. Njegova mogućnost razumevanja je samo sa nivoa zemlje. To jest, bez obzira na novo učenje koje je primio, razumevao je sa nivoa zemlje, ili prirodnog nivoa svoga uma. Razumevao je novo posredstvom starog.

U vezi sa Jovanom i njegovim učenisima, Hrist u paraboli kaže: “Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razderati, I staroj ne odgovara zakrpa od nove. I niko ne sipa vino novo u mjehove stare, inače vino novo razdire mjehove, i ono se prolije, i mjehovi propadnu. Nego vino novo u mjehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje”. (Luka 5:36,39)

Da bi učenje bilo primljeno na ispravan način, čovek ne može da ga usvaja uz sve svoje predrasude, stanovišta, rasna i lična, uz sva gledišta i iluzije čula koje je život stvorio u njemu. Ne može dobiti novo “vino” učenja u starim bocama. Viši nivo ne može da se usvoji nižim – nivoom zemlje. Niti se novo učenje može prosto dodati na staro. Ne može se prišivati na staro. “Niko ne meće zakrpu od stare haljine na novu haljinu, inače će i novu razdrijeti”. Uzimajući nešto od novog i dodajući na staro, čovek će oštetiti novo. Nove haljine označavaju novo učenje koje čovek mora ubući i nositi.  Novo mora biti prihvaćeno u celosti, a ne prikačeno na stara gledišta. I dalje, ne samo da će novo biti razderano, već, kao što Hrist kaže: “I staroj ne odgovara zakrpa od nove”. Sve ovo šro je Hrist izrekao odnosi se na nivo razumevanja Jovana Krstitelja, nakon što su fariseji zauzeli nepovoljan stav prema njegovim učenicima u odnosu na Jovanove. Rekli su da su Jovanovi učenici postili i skrušeno se molili, a Hristovi jeli i pili.

odlomak iz knjige
NOVI ČOVEK - Moris Nikol

Ralf Greiner