ILI O NADČULNOM ŽIVOTU
Razgovor Majstora i Učenika
Kako duša može dospeti do božanskog gledanja i slušanja, i šta je njeno detinjstvo u prirodnom i nad čulnom životu, i kako se iz prirode uliva u Boga i opet iz Boga u prirodu sopstva, a i šta je njeno blaženstvo i propast
Učenik reče majstoru:
Kako bih mogao dospeti do natčulnog života, tako da vidim Boga i čujem kako govori?
Majstor reče:
Ako makar na tren možeš da se vineš tamo gde ne boravi nijedna kreatura, čućeš šta Bog govori:
Učenik reče:
Da li je to blizu ili daleko?
Mastor reče:
U tebi je, i ako uzmogneš da ćutiš jedan čas bez svog htenja i umovanja, čućeš neigovorljive reči Božije.
Učenik reče:
Kako mogu da čujem, kada sa umovanjem i htenjem utihnem?
Majstor reče:
Kada utihneš za umova nje i htenje svog sopstva, u tebi će biti otkriveno večno slušanje, gledanje i govorenje koje čuje i vidi Boga u tebi. Tvoje sopstveno slušanje, htenje i gledanje te sprečava, tako da Boga niti vidiš, niti čuješ.
Učenik reče:
Čime mogu da vidim i čujem Boga, ako je on iznad prirode i stvorenog?
Majstor reče:
Ako mirno ćutiš, onda si ono što je Bog bio pre prirode i stvorenog, iz čega je stvorio tvoju prirodu i sve stvoreno: tako ćeš čuti i gledati onim što je Bog u tebi gledao i slušao pre nego što je započelo tvoje sopstveno htenje, gledanje i slušanje.
Učenik reče:
Šta me onda zadržava, tako da ne mogu da dospem tamo?
Majstor reče:
Tvoje sopstveno htenje, slušanje i gledanje i to što težiš suprotno od onog odakle si došao: svojim sopstvenih htenjem se otcepljuješ od Božijeg htenja, a svojim sopstvenim gledanjem vidiš samo sopstveno htenje. A tvoje htenje ti zapušava sluh samovoljom zemaljskih stvari, i zavodi te u ponor, i baca na tebe senku onoga što želiš, tako da do natprirodnog, natčulnog, ne možeš da dospeš.
(...)
Učenik reče:
O dragi učitelji, ta nauči me kako najneposrednije mogu doći dotle da sam sa svim stvarima isto.
Majstor reče:
Rado. Seti se našeg Isusa Hrista, koji je rakao: samo ako ponovo postanete kao deca, drugačije Božije carstvo nećete videti, Mat. 18,3. Ako je tako da želiš da sa svim stvarima jedno postaneš, onda moraš sve stvari da napustiš i svoju im žudnju uskratiš i za njima ne žudiš, kao i da ono što je nešto, ne prihvatiš kao svoj posed. Jer čim nešto svojom žudnjom obuhvatiš, i kao posed u sebe pustiš i prihvatiš, onda je to nešto stvar koja je u tebi i sudeluje sa tobom u tvojoj volji. U tom slučaju kriv si što si tome zaštitnik i što si to nešto usvojio kao svoje sopstveno biće. Međutim, ako svojom požudom ništa ne obuhvataš, onda si od svih stvari slobodan i vladaš istovremeno svim stvarima. pošto nemaš ništa u svom posedu i pošto si za sve stvari ništa, i sve stvari su za tebe ništa. Kao dete si koje ne razume šta je stvar. A ako i razume, onda je razume ne dodirujući je svojim čulima, na način kojim Bog svim stvarima vlada i gleda, A njega ipak ni edna stvar ne pojmi. Pošto si međutim rekao: treba da te naučim kako da dotle dospeš, pogledaj reči Hristove koje govoraše: bez mene ne možete da učinite ništa, Jov. 15,5. Sopstvenom snagom ne možeš doći do takvog mira, tako da te ni jedna kreatura ne dodiruje, osim ako se violji našeg gospoda Isusa Hrista potpuno ne prepustiš i svoje htenje i požudu potpuno ne predaš, i bez njega ništa ne želiš, tada stojiš svojim telom u svetu svojstava, a razumom ispod krtsa našeg gospoda Hrista. Međutim, svojom voljom hodaš u nebu i stojiš u onome iz čega sve kreature potiču i kuda ponovo idu. Tako razumom možeš spolja sve da gledaš, a duhovnom dušom iznutra i sa Hristom, kome je sva moć data i na nebu i na zemlji, vladaš u svim i nad svim stvarima, Mat. 29,18.
Kako duša može dospeti do božanskog gledanja i slušanja, i šta je njeno detinjstvo u prirodnom i nad čulnom životu, i kako se iz prirode uliva u Boga i opet iz Boga u prirodu sopstva, a i šta je njeno blaženstvo i propast
Učenik reče majstoru:
Kako bih mogao dospeti do natčulnog života, tako da vidim Boga i čujem kako govori?
Majstor reče:
Ako makar na tren možeš da se vineš tamo gde ne boravi nijedna kreatura, čućeš šta Bog govori:
Učenik reče:
Da li je to blizu ili daleko?
Mastor reče:
U tebi je, i ako uzmogneš da ćutiš jedan čas bez svog htenja i umovanja, čućeš neigovorljive reči Božije.
Učenik reče:
Kako mogu da čujem, kada sa umovanjem i htenjem utihnem?
Majstor reče:
Kada utihneš za umova nje i htenje svog sopstva, u tebi će biti otkriveno večno slušanje, gledanje i govorenje koje čuje i vidi Boga u tebi. Tvoje sopstveno slušanje, htenje i gledanje te sprečava, tako da Boga niti vidiš, niti čuješ.
Učenik reče:
Čime mogu da vidim i čujem Boga, ako je on iznad prirode i stvorenog?
Majstor reče:
Ako mirno ćutiš, onda si ono što je Bog bio pre prirode i stvorenog, iz čega je stvorio tvoju prirodu i sve stvoreno: tako ćeš čuti i gledati onim što je Bog u tebi gledao i slušao pre nego što je započelo tvoje sopstveno htenje, gledanje i slušanje.
Učenik reče:
Šta me onda zadržava, tako da ne mogu da dospem tamo?
Majstor reče:
Tvoje sopstveno htenje, slušanje i gledanje i to što težiš suprotno od onog odakle si došao: svojim sopstvenih htenjem se otcepljuješ od Božijeg htenja, a svojim sopstvenim gledanjem vidiš samo sopstveno htenje. A tvoje htenje ti zapušava sluh samovoljom zemaljskih stvari, i zavodi te u ponor, i baca na tebe senku onoga što želiš, tako da do natprirodnog, natčulnog, ne možeš da dospeš.
(...)
Učenik reče:
O dragi učitelji, ta nauči me kako najneposrednije mogu doći dotle da sam sa svim stvarima isto.
Majstor reče:
Rado. Seti se našeg Isusa Hrista, koji je rakao: samo ako ponovo postanete kao deca, drugačije Božije carstvo nećete videti, Mat. 18,3. Ako je tako da želiš da sa svim stvarima jedno postaneš, onda moraš sve stvari da napustiš i svoju im žudnju uskratiš i za njima ne žudiš, kao i da ono što je nešto, ne prihvatiš kao svoj posed. Jer čim nešto svojom žudnjom obuhvatiš, i kao posed u sebe pustiš i prihvatiš, onda je to nešto stvar koja je u tebi i sudeluje sa tobom u tvojoj volji. U tom slučaju kriv si što si tome zaštitnik i što si to nešto usvojio kao svoje sopstveno biće. Međutim, ako svojom požudom ništa ne obuhvataš, onda si od svih stvari slobodan i vladaš istovremeno svim stvarima. pošto nemaš ništa u svom posedu i pošto si za sve stvari ništa, i sve stvari su za tebe ništa. Kao dete si koje ne razume šta je stvar. A ako i razume, onda je razume ne dodirujući je svojim čulima, na način kojim Bog svim stvarima vlada i gleda, A njega ipak ni edna stvar ne pojmi. Pošto si međutim rekao: treba da te naučim kako da dotle dospeš, pogledaj reči Hristove koje govoraše: bez mene ne možete da učinite ništa, Jov. 15,5. Sopstvenom snagom ne možeš doći do takvog mira, tako da te ni jedna kreatura ne dodiruje, osim ako se violji našeg gospoda Isusa Hrista potpuno ne prepustiš i svoje htenje i požudu potpuno ne predaš, i bez njega ništa ne želiš, tada stojiš svojim telom u svetu svojstava, a razumom ispod krtsa našeg gospoda Hrista. Međutim, svojom voljom hodaš u nebu i stojiš u onome iz čega sve kreature potiču i kuda ponovo idu. Tako razumom možeš spolja sve da gledaš, a duhovnom dušom iznutra i sa Hristom, kome je sva moć data i na nebu i na zemlji, vladaš u svim i nad svim stvarima, Mat. 29,18.
(...)
Život je pohranjen u sukobu, kako bi bio otkriven, osetan, iskusiv, a mudrost prepoznata i spoznata tu je da služi večnoj radosti prevazilaženja. Jer u svetima u Hristu će velika hvala proisteći iz toga što je Hrist u njima svu tamu i svu sujetu prirode prevazišao i od sukoba ih izbavio. Zbog toga će se večno radovati kada budu spoznali kako će bezbožnicima biti uzvraćeno. Tako Bog dopušta svim stvarima da u slobodnoj volji borave, tako da večna vladavina u ljubavi i gnevu, u svtlosti i tami, otkrivena i spoznata bude, i sve živo sopstvenu presudu u sebi samo uzrokuje i budi. Jer ono što je svetima sada u njihovoj patnji sukob i bol, to će im u veliku radost biti preobraženo. A ono što je bezbožnicima žudnja i radost u ovome svetu, to će im biti u večnu patnju i sramotu biti preobraženo. I zato svetima njihova radost mora iz smrti nastati, kao što svetlost sveće umiranjem i sagorevanjem u vatri nastaje, tako da se život oslobodi patnje prirode i jedan drugi svet zaposedne. Isto kao što svetlost ima sasvim drugačija svojstva od vatre, jer sama sebe daje, dok vatra, pak, samu sebe uzima i izjeda, isto tako oživljava sveti život kroz milost smrti, jer sopstvena volja umire i jedino Božije ljubavi volja, kao sve u svemu, vlada i dela. Tada će, dakle, večnost ponovo nežna i pomirljiva, postati i ponovo kroz smrt se nežno sa velikim carstvom radosti spojiti, tako da večna igra u beskonačnom jedinstvu bude i večni uzrok carstvu radosti. Tako patnja mora biti razlog i uzrok takvom podsticaju. A u njemu (tom podsticaju) voli Misterija Skrivene mudrosti Božije. Ko moli, njemu će biti dato; ko traži, taj i pronalazi; onome ko zakuca, biće otvoreno (Mat: 7,7).
Život je pohranjen u sukobu, kako bi bio otkriven, osetan, iskusiv, a mudrost prepoznata i spoznata tu je da služi večnoj radosti prevazilaženja. Jer u svetima u Hristu će velika hvala proisteći iz toga što je Hrist u njima svu tamu i svu sujetu prirode prevazišao i od sukoba ih izbavio. Zbog toga će se večno radovati kada budu spoznali kako će bezbožnicima biti uzvraćeno. Tako Bog dopušta svim stvarima da u slobodnoj volji borave, tako da večna vladavina u ljubavi i gnevu, u svtlosti i tami, otkrivena i spoznata bude, i sve živo sopstvenu presudu u sebi samo uzrokuje i budi. Jer ono što je svetima sada u njihovoj patnji sukob i bol, to će im u veliku radost biti preobraženo. A ono što je bezbožnicima žudnja i radost u ovome svetu, to će im biti u večnu patnju i sramotu biti preobraženo. I zato svetima njihova radost mora iz smrti nastati, kao što svetlost sveće umiranjem i sagorevanjem u vatri nastaje, tako da se život oslobodi patnje prirode i jedan drugi svet zaposedne. Isto kao što svetlost ima sasvim drugačija svojstva od vatre, jer sama sebe daje, dok vatra, pak, samu sebe uzima i izjeda, isto tako oživljava sveti život kroz milost smrti, jer sopstvena volja umire i jedino Božije ljubavi volja, kao sve u svemu, vlada i dela. Tada će, dakle, večnost ponovo nežna i pomirljiva, postati i ponovo kroz smrt se nežno sa velikim carstvom radosti spojiti, tako da večna igra u beskonačnom jedinstvu bude i večni uzrok carstvu radosti. Tako patnja mora biti razlog i uzrok takvom podsticaju. A u njemu (tom podsticaju) voli Misterija Skrivene mudrosti Božije. Ko moli, njemu će biti dato; ko traži, taj i pronalazi; onome ko zakuca, biće otvoreno (Mat: 7,7).
Prevod: Nebojša Barać
Нема коментара:
Постави коментар