O BIĆU I MOLITVI - Moris Nikol

Večeras ćemo govoriti o Znanju i Biću. Da li se sećate nečega što je rečeno ranije o Znanju i Biću? Dozvolite da vas podstetim da ovo učenje koje studiramo kaže da postoje dve strane čoveka i da čovek mora da ih razvija postepeno tokom svoje transformacije. Stranu svog znanja i stranu svog bića. Čuli ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a to uzme vremena i napora.  Ali to vodi definitivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da vodi samo-saznanju ako čovek radi. Nije tesko da se shvati da postoje različiti nivoi znanja. Ali nije tako lako razumeti da postoje različiti nivoi bića. Hajde da još jednom pokušamo da  razumemo šta je to biće. Često ljudi mešaju biće sa egzistencijom. Kamen egzistira, biljka egzistira, čovek egzistira, ali oni egzistiraju sasvim različito. Ovde se susrećemo sa idejom bića. Na primer biće kamena, biće biljke, biće životinje, biće coveka i sveto biće su svi na različitim nivoima. Zametak se dešava pre rodjenja. Uzmimo na primer biće životinje. Sve životinje egzistiraju pre rodjenja. Konj postoji, krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajedničko postojanje. Ali biće krave, konja, ili psa su različiti i to od začeća a ne od radjanja.

Vratimo se čoveku. Čovek se razlikuje od životinje. Njegovo biće je u stanju da se razvija. On je rodjen kao samo-razvijajući organizam i tako je nedovršen i na nižem nivou bića nego što mu je namenjeno kako je stvoren. Životinje su potpune. Takodje za razliku od životinja čovekov odgoj se proteže kroz dugi period tokom kojeg stiče mnoge stvari u svom biću – obrazovanjem, oponašanjem i običajem. To je jedan od razloga zasto biće jednog čoveka nije slično biću drugog čoveka. Možemo da razumemo da znanje jednog čoveka ne mora biti na istom nivou kao znanje drugog čoveka. Ali ne vidimo tako jasno da nivo bića može takodje biti različit. Sa stanovišta ovog učenja čovečanstvo nije uzeto kao jedno. S obzirom na njihovo biće ljudi nisu isti. Koncept čoveka u ovom učenju razlikuje sedam kategorija bića sa: 

Čovek br. 1, čiji centar težišta je u njegovim instinktima i pokretima, u njegovom fizičkom životu, Čovek br. 2, čije je težište u njegovom emocionalnom životu, 
Čovek br.3, čije je težište u njegovom intelektualnom životu. 
Ove tri kategorije formiraju mehaničko čovečanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog ne razumeju. Kao što znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug Babela. Zatim postoji:

Čovek br. 4, čije težište nije u instinktivnom pokretskom centru, niti u emocionalnom centru, niti u intelektualnom centru već je rasporedjeno medju njima. To je balansirani čovek , u kojem razvoj vise nije jednostran i koji je počeo da se budi. Postoji i krug svesnog čovečanstva: 
Čovek br. 5, br. 6, br 7 čovek, i to su ljudi koji su prošli različite stepene transformacije ili preporoda ili razvoja- ukratko koji su imali novo začeće. 

Ovih sedam podela opšteg pojma čoveka znače sedam stepena ili kategorija bića. Uzmimo čoveka br 1, 2 i 3. Oni pripadaju mehaničkom krugu čovečanstva ili  „uspavanom čovečanstvu“ ali pokazuju velike razlike u svom biću. Sva tri mogu živeti samo pod životnim uticajima – tj uticajima A, naime uticaji stvoreni u životu kroz istoriju, kroz prošlost, kroz običaj, kroz tok stvari. Ali neki mogu biti pogodjeni uticajima i A i B. Podsetiću vas da B uticaji nisu kreirani životom već dolaze izvan mehaničkog života, iz kruga svesnog čovečanstva, i ponovo ću vas podsetiti da su jevandjelja primer B uticaja. Ponovo da kazem da neki ljudi mogu biti više pod A nego B uticajima, ili više pod B nego pod A uticajima. Neki su možda došli  i u kontakt sa C uticajima, naime sa onima koji pripadaju svesnom krugu čovečanstva, sa nekim ko je bio iznova rodjen, ponovo začet, kao sto su Hristovi učenici dosli u vezu sa njim. Neki su možda već na putu da postanu čovek br.4. Sva ova različita stanja znače različite nivoe bića. Možda ste primetili da ova ideja o čovekovom nivou bića uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se važnijom nego bilo sta drugo. Nivo bića sveca drugačiji je od nivoa bića grešnika. Dobar čovek, loš čovek, zao čovek, istinoljubiv čovek, lažov, pošten čovek, strpljiv čovek, hipokrit, uobražen čovek, sujetan čovek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bića a ne znanja u čoveku. Danas ljudi dolaze do saznanja da ono što čovek jeste nije od značaja s obzirom na ono šta zna.Čak misle da je čovek kriminalnog bića moze biti veliki mislilac i veliki naučnik ili veliki umetnik ili pisac.

***
Predjimo sad na znanje ovog rada i njegov odnos prema našem biću. Ovaj Rad je dat kao znanje i tako mora biti naučen, kao bilo kakva druga vrsta znanja što mora biti naučena. Ali rad dolazi od višeg uma. To nije obično znanje. To je znanje o transformaciji, baš kao što su jevandjelja znanje o ponovnom rodjenju, ili biti rodjen ponovo, preporod, i da li to zovemo transformacijom ili ponovnim rodjenjem nema razlike. To je znanje koje dolazi od onih koji su postigli pun unutrašnji razvoj i dostigli rastom i transformacijom njihovog bića, stanje svesti zvano objektivna svest. Znanje koje se stiče u ovom Radu mora postepeno postati vaše znanje- tj ono što rad podučava, pre svega,  mora postati vaše znanje, a za to je potrebno vreme i napor. Ali pošto ovo znanje dolazi od nivoa čovečanstva koje je daleko iznad našeg nivoa bića, puno razumevanje ovog znanja neće biti moguće dok nas nivo bića ne odgovara sa nivoom znanja koje Rad podučava. Kao što znate, jedinstvo izmedju znanja i bića je neophodno pre nego što usledi razumevanje. Stoga znanje koje izučavate mora biti primenjeno na vaše  biće a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje Rada. Uporedni razvoj znanja i bića je neophodan. To jest, morate da radite na svom  biću saglasno znanju koje izučavate da podignete nivo vašeg bića. Sa nivoom bića koje posedujete sada možete da razumete znanje Rada do odredjene tačke. Ako u vašem biću ima nešto dobro, bićete u stanju i da razumete nešto od rada a ne da samo imate saznanje o tome. Postoji izreka u radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. To se odnosi na kvalitet bića koje čovek ima. Ako u njemu postoji dobro on već ima malo zlata. Niko ne može da razume izvan nivoa njegovog bića.

Videćete zašto čovek sa lošim bićem, degenerik, lažov, moralna gnjida, kriminalac, itd ne može da razume Rad, i takodje ćete videti zašto je rečeno u odnosu na nove ljude koji ulaze u rad da moraju da budu na nivou Dobrog Domaćina. Ali čak i tako oni moraju da budu ljudi koji traže nešto, ljudi koji ne veruju sasvim u život i osećaju da mora da postoji nešto drugo, neko drugo značenje naše egzistencije na ovoj planeti.

***
 Toliko stvari je rečeno o ovom učenju o biću da je nemoguće o tome govoriti na jednom mestu samo. Dozvolite da spomenem jednu stvar koj je rečena o biću koja je mene veoma zainteresovala kad sam prvi put čuo za rad. Izreka kaže: Vaše biće privlači vaš život. Ova izreka mi je najednom učinila jasnim da postoji veza izmedju onog što je spoljnje i onog što je unutrašnje. Na primer, u opštim razmerama, nivo bića čovečanstva privlači rat.  Da je nivo čovečanstva na malo višem nivou rat kakav je sada bio bi nemoguć. U individualnim razmerama, čovekovo biće privlači njegov život. Uvek će privlačiti iste vrste stvari iste situacije istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. Promeniti biće znači promeniti čovekov život, ali promeniti jednu formu života za drugu  ne znači promenu bića. Menjajući svoje spoljnje uslove, nećete promeniti vaš život, jer će vaše biće nastaviti da privlači odredjenu vrstu života. Konj privlači na sebe odredjenu vrstu života koja je različita od života krave ili psa i možete da razumete da je to zbog njihove razlike u biću. Menjajući oblik života krava se neće promeniti. Ne biste želeli da sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vašem krevetu, ne samo zbog toga što bi to bilo nepraktično, već i zato što je njeno biće toliko različito od bića psa. Uopšteno govoreći, vidite da biće životinja ih povezuje sa odredjenim životom. Lasica je privučena životom lasice, zmija životom zmije, i tako dalje. Ali ne vidimo na sličan način kako zakon koji kaže da  „naše biće privlači naš život“ predstavlja malu razliku u biću kod ljudi. Naravno vi treba da izučavate vaše biće, da uvidite da imate odredjenu vrstu bića, i da izučavate vaš život, da uvidite da imate odredjeni život. Ljudi ne uvidjaju lako da imaju sasvim odredjene i ogranicene okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. Misle da mogu da budu šta god bi želeli i da rade šta god žele, i da žive kako izaberu. Ali ako čovek počne da izučava svoje biće i istovremeno svoj život- čovek će otkriti da ima odredjenu vrstu bića. To je veoma dugotrajan zadatak. Rad kaže  izučavanje našeg bića je apsolutno neophodno.

Znate da rad kaže da smo mi mašine vodjene spoljnim utiscima. Dok god čovek nema znanje o svom biću, on je zasigurno mašina. Mašina ne može da poznaje samu sebe. Kad bi mogla ne bi bila mašina. Ali čovek-mašina može da zna sebe. Kad čovek počne da saznaje sebe nije više mašina. Može zaista čak postati čovek. Ali to uzme dugo vremena i mnogo napora. Zahteva se različita vrsta napora od onog koje je potrebno da se sazna znanje o Radu. To jest Rad na liniji bića i Rad na liniji znanja zahtevaju različite napore. Čovek ne može da upozna sebe dok ne posmatra sebe sa unutrašnjom paznjom i ne može da posmatra sebe inteligentno osim ako nije stekao definitivno znanje o tome  šta da posmatra i uvidja razlog zašto je to tako. Postoje odredjeni posebni faktori u našem biću  koji sprečavaju njegov razvoj.  Jedan na primer su negativne emocije, kao što su samo-sažaljenje, itd. Ovi posebni faktori se moraju pre svega poznavati kao stvar znanja.  Stoga prvo učite znanje Rada. Zatim morate da ga primenite tako da steknete aktuelno znanje vašeg bića u svetlosti ovog učenja. Znanje vašeg bića je samo-spoznaja. Ali u ovom učenju to je naročita vrsta samo-spoznaje jer ovo učenje upućuje na odredjene stvari u čovekovom biću koje moraju biti zapažene i napokon promenjene kroz uvećanje volje da se izmene. Ako jedino znamo da su negativne emocije loše i da nas drže na našem nivou bića nije dovoljno. Ali često se dešava da ljudi ne posmatraju sebe na način kako se podučava, ili uzimaju za gotovo sve što kažu urade ili misle i ne vide da tu ima bilo šta da se posmatra. Kako, onda, čovek može da očekuje da se menja kad sve u sebi uzima za dato. Onda je čovek mašina a ne čovek. Šok je neophodan. Ali šok šesto čoveka čini negativnim. Ipak tada nesto primećuje.

***
 Svako postupa iz osećanja dobrog, iz onoga što on smatra dobrim. Niko ne postupa iz zla. Ali čovek postupa po onom što misli da je dobro shodno svom nivou bića, to jest, iz onog što se njemu pojavljuje kao dobro. Lopov krade zato što oseća da je dobro krasti. Revolucionar ubija ljude zato što misli da je dobro da ih pobije. Tako se dobro bori sa zlim. Kao što je znanje relativno tako je i dobro relativno. Dobro je relativno shodno nivou bića. Ono što ljudi smatraju dobrim razlikuje se od slučaja do slučaja. Možda ste primetili da ono što ste nekad smatrali dobrim danas više ne smatrate. To znači da se vaš nivo bića promenio. Ako se nivo bića promeni samo malo, smesta imate novu percepciju o onom što je dobro. Na primer, možda ne volite da budete negativni onako kako ste nekad bili. To je zbog male promene u nivou bića.

Znanje ovog Rada je o ostvarivanju višeg nivoa i tako drugačijeg života ovde. Ali to mora biti naučeno i provereno u primeni na čovekovo biće kroz samo-posmatranje i kroz lično razmišljanje o tome. Kad istinu o tome počnete da uvidjate za sebe, vozač ili um u vama počinje da se budi iz život-sna. Kad počinjete da uvidjate dobro živeci i čineći Rad, vaše biće počinje da se menja. Kad uvidite da je dobro setiti se sebe, dobro da se zaustavi unutrašnje samouvažavanje, dobro u tome da se izadje iz smešnih iluzija i slika o sebi, iz sujete, samozadovoljstva lažne ličnosti, dobro da se ne vole negativna stanja, dobro da se uvidi sopstvena ništavnost s vremena na vreme, dobro da se bori protiv stalnog identifikovanja, dobro da se misli o svemu što Rad podučava, dobro da se to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari , onda stičete novu percepciju dobrog, a to znači da se nivo vašeg bića menja i dobro višeg unutrašnjeg nivoa zamenjuje predhodni nivo dobrog.


***

Beleska o molitvi

U tekstu koji je pročitan poslednji put o ideji molitve koja je data u jevandjeljima (koji nije uključen u ovaj tom) rečeno je da je Univerzum može biti uzet kao odgovor na zahtev. Čovek potrazuje a Univerzum u svojoj punoj i totalnoj realnosti, spoljnoj i unutrašnjoj odgovara shodno zahtevu. U odnosu na ono što je receno prošli put želim da obratim vašu pažnju na ovu činjenicu: mnogi ljudi dobijaju odgovore na svoje zahteve, na zahteve za koje ni ne razumeju da ih čine. Kada bi Univerzum, vidljivi i nevidljivi, materijalni i psiholoski, grubi i fini, bio shvaćen spolja čulima a iznutra umom i srcem, kao odgovor na zahtev videli bi kako je važno kakva vrsta zahteva se čini da bi se razumelo ono što dobijate za odgovor.  

Rad kaže: „vaše biće privlači vaš život“ Da li vidite vezu? Bez da zna čovek može da postavlja zahtev i dobija od univerzuma ono što ne voli. Oni vide samo posledice a ne uzrok. Misliti samo iz efekata je jedna stvar. Tako mehanicki ljudi misle. Misliti iz uzroka je druga stvar. To pripada svesnijem mišljenju. Nivo vašeg bića ulazi u zahtev isto toliko ili više nego vaše znanje. Možete intelektualno da zahtevate  sreću, a da ne vidite kako činioci koji vladaju vašim bićem , kao na primer ljubav prema vašim negativnim stanjima, skrivene ljubomore, žalopojke, lenjost ustvari traže nešto sasvim drugo i da univerzum odgovara na te faktore u vašem biću koje tajno želite i afirmišete i ne uvidjajući da to činite. Morate da shvatite da pun zahtev mora da sadrži oboje i misao i izraz volje i emocionalnu želju. Strana znanja je strana misli i čovek može da misli samo iz svog znanja. Strana bića hoće, a čovek hoće samo ono što želi. Ako volite negativna stanja onda je vaše htenje ovog kvaliteta. Vaša ljubav je vaša volja; ona ce privući odgovor koji joj pripada. Samo samo-spoznaja će vas učiniti svesnim vašeg stanja bića a ovo počinje samo-posmatranjem. Dovoljno je bilo reći ovde o toj stvari, naime, da čovek može da dobije odgovor koji ne očekuje ili ne želi a da ne vidi da ga sam privlači, jer ga traži a da toga nije ni svestan. 

* * *

Učenje o molitvi u radu, Samo-sećanje 

Učenje Rada o ideji molitve i ideji samo-sećanja su tesno povezane da jedna ne može biti odvojena od druge.  Bez samo-sećanja, molitva je nemoguća. Pogledajmo šta to znači. Čovek onakav kakav je ne može da se moli. To jest, čovek u svom uobičajenom dnevnom stanju ne može da se moli. Da bi se molio čovek mora biti u stanju samo-sećanja. Moliti se onakav kakav je u svom uobičajenom stanju, je moliti se u stanju sna, a moliti se u stanju sna je beskorisno. Ništa se ne moze dogoditi. Takva molitva ne može biti uslišena jer takva molitva nigde ne ide. Setimo se šta je rečeno o stanjima svesti u radu. Četiri stanja svesti su moguća, ali obično čovek zna za i živi u samo u dva, i u radu se oba zovu stanje sna. Prvo stanje svesti ili najniže je stanje običnog telesnog sna, koje je pasivno stanje u kojem čovek leži u krevetu skoro bez pokreta. U ovom stanju čovek provodi trećinu ili čak više svog života. Drugo stanje svesti je stanje u kome ljudi provode ostatak svog života, u kojem se kreću hodaju govore, pišu knjige, učestvuju u politici, ubijaju se medjusobno, i ovo stanje smatraju aktivnim i nazivaju ga stanjem „jasne svesti ili budnim stanjem svesti“. Nije preterano da se kaže da termini jasna svest ili budno stanje svesti izgleda kao da su dati uz podsmeh  posebno kad, kroz lično samo-posmatranje počnete da shvatate šta jasna svest u stvarnosti treba da bude, i sta je ustvari stanje u kome čovek živi i dela. Jer u takozvanom budnom stanju čovek nije svestan ni sebe ni drugoga. On živi i umire u mraku. U izvesnom smislu bi za njega bilo bolje kad bi ostao pasivan u prvom stanju svesti jer ne bi mogao da se kreće i ubija bližnjeg svog.

Treće stanje svesti je samo-sećanje ili samo-svest ili stanje samo-uvida. Obično se smatra da smo mi već u tom stanju i da smo uvek svesni sebe i da delamo, mislimo i osećamo sa punom svešću onoga što radimo. Ali zapadna nauka je previdela činjenicu da mi nemamo ovo stanje svesti. Ne možemo ga stvoriti u sebi pukom željom samo, ili odlučiti da ćemo od sada uvek živeti u stanju samo-svesti. Ali ovo treće stanje predstavlja prirodno pravo čoveka kakav je, a ako ga čovek ne poseduje to je zbog pogrešnih uslova njegovog života. Danas se ovo stanje svesti dešava samo u obliku retkih bljeskova i samo dugotrajnom praksom, pokušajem i pogreškom, čovek može početi da ponovo uspostavlja stanje samo-sećanja u sebi

***

Pomoć može da stigne samo do trećeg stanja svesti. Ne može da stigne do tame u kojoj ljudi žive svoje svakodnevne živote u kojima su tako često zadovoljni da egzistiraju. Stoga moliti se iz stanja sna- moliti se iz tzv budnog stanja  – je isto što i sanjati da se čovek moli, jer u tom drugom stanju svesti mi takodje sanjamo i sve je neralno, jedino što ne primećujemo da sve što radimo je u snu dok ne iskusimo momenat svesti koji pripada trećem i četvrtom stanju svesti i vidimo razliku. Jer kad čovek moli on mora da se seti sebe. Mora da oseća da je zaista „ja“ u njemu koje se moli a ne grupa malih ‘ja’ ili grupa mehanickih ‘ja’ fromiranih navikama. I konačno, čovek ne može ni da se moli ni da se seti sebe ako oseća da postoji viši nivo njegovog unutrašnjeg stanja, niti da postoji nešto što je više od njega.

Moramo da razmotrimo četvrto stanje svesti u vezi sa celim redom molitva koje se mogu nazvati molitvama za prosvetljenje. Kad se čovek moli za prosvetljenje moli se da vidi stvari kakve one stvarno jesu, odvojeno od njegove imaginacije i njegovih subjektivnih ideja. U religijama svih naroda postoje indikacije o mmogućnosti takvog stanja svesti koje se zove ‘Prosvetljenje’ i druge slične reči, ali koje se ne mogu opisati rečima jer prevazilazi sve reči. Kad se čovek moli za prosvetljenje moli se za objektivnu svest. Ali on predhodno mora da bude u trećem stanju svesti jer jedino je treće stanje svesti to koje  može biti dodirnuto i može zadržati značenje bilo kog iskustva ili pomoći koja dolazi od onih koji su u četvrtom stanju svesti. Ali morate da shvatite da ako se čovek moli za prosvetljenje, recimo o sebi, moli se da se probudi, a ako je čovek sasvim probudjen u odnosu na sebe i vidi sebe onakvog kakav jeste, to jest objektivno, poludeo bi. Bolje je misliti o molitvi za više razumevanja. Ali to će naravno biti beskorisno ukoliko ne činite bilo kakav napor da sebe razumete bolje. Ako  čovek u radu ne radi na liniji znanja niti na liniji bića i samo se moli za više razumevanja, njegov pogled na univerzum je veoma naivan. Mora da svhati surovost i cenu koja mora biti plaćena da bi se oslobodio detinjastih i sentimentalnih pogleda. Moram da ponovim da moliti se za nešto za šta treba da radite i možete da radite ako biste pokušali, je sasvim nekorisno. Ali ljudi imaju beskorisne poglede i ne mogu da se probude u odnosu na opasnost od samog sebe. Morate se boriti za rad i boriti se da ga održite a nećete ga odrzati ako ne skočite da se uhvatite za njegovu nit i insistirate da je se držite. 

***

Tri brata u čoveku

Sledeća stvar koju Rad kaže o molitvi je da svi centri u čoveku moraju da mole. Za početak, ako se samo um moli a ne i srce, ne može biti odgovora. Ceo čovek mora da moli a ceo čovek je pre svega sva tri čoveka – tri brata koja se ne slažu. Ako ova tri centra, u trospratnoj kući koja je čovek, rade u slozi, čovek bi već bio u trećem stanju svesti. Bio bi dovljno probudjen da primi pomoć, da dobije odgovor na svoj zahtev. Ali ova tri brata u čoveku ne saradjuju a to je naročito u ovo vreme slučaj. Iz tog razloga, dozvolite da ukratko pogledamo na neka učenja data u Radu o stanjima naših centara danas.

Znate da studija o mnoštvu našeg bića koju karakateriše naš nivo bića počinje sa posmatranjem naših centara. Tri centra rade nezavisno zbog abnormalnih uslova modernog života, koja proizvode jednostrani razvoj. Svaka svesna percepcija i svaka manifestacija čoveka, sve što je primljeno unutra i sve što izlazi napolje treba da bude rezultat ko-ordiniranog Rada tri centra, svaki od kojih treba da obezbedi svoj deo asocijacija, znanja i iskustva.  Na mesto ovog, rad  tri različita centra je skoro sasvim nepovezan danas. Kao posledica toga intelektualni, emocionalni i instinktivno-pokretski centar ne saradjuju jedan sa drugim i tako koriguju i dopunjuju jedan drugog, nego se kreću i putuju duž različitih putanja koje se retko sreću. Iz ovog razloga čovek je veoma retko svestan, i opet iz istog razloga čovek je za početak ne jedna osoba, već tri različita čoveka koji nisu u harmoniji. Prvi misli u potpunoj izolaciji od ostatka; drugi oseća na isti takav način; a treći dela mehanički, shodno starim-utvrdjenim navikama. Kad bi razvoj ova tri čoveka u čoveku bio normalan, intelektualni čovek, emocionalni čovek i instinktivno-pokretski čovek, bi formirali jednog čoveka u kojem bi sve njegove unutrašnje strane bile uskladjene.

 Ali čovek je u sebi u stanju disharmonije. On je pre svega tri čoveka, tri brata koja se retko slažu, i koji zaista provode svoje vreme frustrirajuci jedan drugog, svadjajući se jedan sa drugim i dominirajuci jedan drugim kako koji stigne. Bilo kakav opšti rezultat njihove kombinovane akcije, u kojoj svaki od njih je u slozi i svaki potpisuje svoje ime na, da tako kažemo, sporazumu, je veoma redak, ali kada se dogodi, čovek je za momenat u drugom stanju svesti. U smislu učenja Rada on je ustvari svestan, jer je u simultanom posedu sva tri svojstva i svestan u svakom od njih. Njegova svest obuhvata sve centre u isto vreme, uzmesto da je svedena na ovaj ili onaj centar ili njegov mali deo u odredjenom trenutku. Ova ekstenzija i ekspanzija svesti koja istovremeno uključuje sva tri centra u isto vreme nije supernormalna već je ustvari ono što normalan čovek može da ima. To je treće stanje svesti , stanje samo-sećanja ili samo-svesti koje je čovekovo pravo sa kojim je rodjen ali koje gubi vrlo brzo zbog efekta uspavanih ljudi koji ga okružuju. Kroz pogresne uticaje, pogresno obrazovanje i pogresne uslove života modernog života čovek se odvojio od svesti, koja je njegovo prirodno pravo, i koja kad bi je posedovao bi učinila nemogućim da se on danas ponaša na način kako se ponaša.

 * * *

 Sada ću da govorim o par stvari o kojima Rad govori, koje se indirektno odnose na molitvu. Rad kaže da u božjoj molitvi, kao i u parabolama i izrekama Jevandjelja postoji značenje u okviru značenja. Zato se u Radu kaže da su jevandjelja test za čovekov nivo razumevanja i takodje da kad se čovek menja tako se i Jevandjelja za njega menjaju. U božijoj molitvi ima bezbroj ideja. Svaka fraza ima unutrašnje oktave. Toliko stvari ima u njoj za čoveka koji je formirao ideje Rada u svom umu da govoriti uopšte u potpunosti o molitvi znači govoriti o svakom aspektu i svakoj pojedinačnoj stvari u samom Radu. Čitati molitvu i misliti o svim njenim vezama, počinjući sa oktavom svete inteligencije sunca u kojoj je Čovek kreiran i o svemu što Rad kaže o čoveku i njegovim unutrašnjim stanjima i šta mora da uradi da bi se probudio znači upotrebiti molitvu u pravom smislu. Ponavljati reči je beskorisno.

Sada bih se osvrnuo na jednu od izreka Hrista  navedenu u predhodnom tekstu o Molitvi, gde je rečeno da čovek mora da se moli za stvar i da ima veru da je ima i dobiće je. „sve stvari za koje se molite i koje trazite, imajte veru da ih imate i da ćete ih imati“ (Marko XI, 24). Rečeno je u Radu da čovek ne sme da čeka dok ne stekne snagu da nešto uradi nego mora da radi, ako je to njegov cilj, kao da je već ima i on će je privući. Čekati dok ne steknete snagu i razumevanje da nešto uradite- govorim ovde o Radu – čini nemogućim da se to uradi. Ali o ovome svako od vas mora da sam misli.

Još par stvari. Sve molitve iz samo-sažaljenja su naravno beskorisne. Molitva za druge je samo moguća kroz razumevanje njihovih teškoća i tako kroz razumevanje sebe, jer je vaše razumevanje drugih moguće samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Sav Rad je priprema nižih centara za prijem uticaja koji dolaze iz viših centara. Čovek ima dva centra potpuno razvijena u sebi koja pripadaju višim nivoima inteligencije, ali iako oni u njemu rade neprekidno on ne može da ih čuje. Njihov uticaj dodiruje stanje samo-sećanja, ali ne ide dalje. Tako je sav rad molitva: jer sva stvarna molitva je da se čovek poveže sa Nebom, i sav rad na sebi je čišćenje nižih centara i uspostavljanje pravog reda u umu kroz usvajanje istinskog znanja, tako da uticaji viših centara mogu biti primljeni.

(...)

Maurice Nicoll: 
Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog