 |
| Leszek Bujnowski |
Piše: Tatjana Nastić Domazet
PITAGORA - MISTERIJSKO UČENJE
O strukturi Univerzuma
Bog je Monada, Svejedinstvo, vrhovni um rasut preko celog univerzuma, prauzrok svih stvari, moć svih stvari. Božansko kretanje je kružno, telo od materije svetlosti, priroda od materije istine.
Sunce i ostale zvezde su božanstva, jer u njima preovlađuje toplota, a toplota je uzrok života. Mesec je obasjavan Suncem. Bogovi i ljudi su u srodstvu, ukoliko čovek učestvuje u toploti; zato bogovi vode računa o čoveku. Sunčev zrak prodire kroz vazduh, hladan ili gust; vazduh je hladan eter, a more i vlaga gusti eter. Taj zrak ulazi i u dubinu i sve oživljava. Živo je sve ono što učestvuje u toploti, zato su i biljke živa bića, ali nema sve dušu.
Svaka harmonična struktura može se definisati trijadom. Trijada sveta sastoji se od:
1. vrhovnog kraljevstva, nastanjenog besmrtnim, nematerijalnim i nepromenljivim bićima,
2. materijalnog kraljevstva, kojeg karakterišu neprekidne promene i smrtnost svih stanovnika. 3.Između njih je etersko kraljevstvo, Nebo, koje nastanjuju besmrtna nebeska tela, ali sačinjena od supstance u neprekidnoj izmeni.
U prirodi je sve deljivo na tri dela i sve se može razumeti ako se podeli na tri, odnosno postavi kao trougao. Univerzum je trostruk, sastavljen od Vrhovnog, Višeg i donjeg sveta. Vrhovni svet, sveprožimajuća duhovna suština, prožima dva niža. Viši svet je prebivalište besmrtnih duša, arhetipova, božanskih pečata, koji se u nižem svetu očituju preko svojih senki. Donji svet je dom onih bića koja su angažovana u materiji, dom smrtnih bogova, demijurga, heroja i demona, i na kraju ljudskog životnog talasa. Tri sveta su sistem spojenih sudova, prvi je posuda principa, drugi posuda inteligencije, treći posuda količine.
Kako gore, tako dole
Iz monade, jedinice, praprincipa svih stvari, proizlazi neodređena dijada, dvojstvo, koja je monadi, svom izvoru, materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva, tačke; iz tačaka, linije; iz linija, površine; iz površine, čvrsta i osetljiva tela, čiji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom menjaju, prelaze jedan u drugi i spajaju se da bi stvorili živi kosmos, razuman, sferičan, u čijem je središtu Zemlja, i sama sferičnog oblika i svuda naseljena. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni, isto tako i toplo i hladno, suvo i vlažno. Ako preovlađuje toplo, imamo leto; ako preovlađuje hladno, imamo zimu; ako suvo, imamo proleće, ako vlažno, onda imamo jesen. Najbolje godišnje doba imamo kad su sve mase u ravnoteži, sveže proleće je zdravo godišnje doba, a jesen koja vene je nezdrava. Dan pokazuje istu razliku: rano jutro je njegov osvežavajući deo, a veče deo u kome dan vene, te je i nezdravije. Vazduh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve što se nalazi u njemu je smrtno. Najviši sloj vazduha se stalno kreće, on je čist i zdrav, i sve što se u njemu nalazi je besmrtno i božansko.
Jedistveno zemaljsko biće tvore telo, duša i duh, kao što je jedinstveno božansko biće trojno, a čine ga Duh, duša i srce živog Univerzuma. Već tada su poznati nizovi Brama-Šiva-Višnu, ili Oziris-Izida-Horus. Docnije su ranohrišćani umesto jasne trijade Otac-Majka-Dete uveli niz Otac-Sin-Sveti duh, ujedinjene pod pojmom Svetog Trojstva, ali su se kontroverznim odbacivanjem ženskog božanskog principa udaljili od čitavog Logosa.
I čovek i svemir nastali su prema Božjoj slici i postoji stalna interakcija između onog što je gore, velikog čoveka, univerzuma, i onog što je dole, čoveka, malog univerzuma. Nebeska tela su vidljiva obličja duše, duha i uma, jednako kao što je ljudsko telo samo fizička forma, omotač nevidljivog duhovnog organizma. Telo je smrtno, deljivo, pasivno, duša eterična. Bez eteričnog elementa materijalni ne može ni da postoji, ni da se pročisti, ono je inertna, beživotna masa.
U svako stvorenje, jer je svako od Boga, Bog je utisnuo svoj pečat, koji ima svoj fizički otisak, a to je materijalno telo. Smisao postojanja svakog čoveka je da odbaci svoju nižu prirodu, i da se, vođen vlastitim duhovnim eterom, uspne u osmu sferu, odakle može preći u carsvo besmrtnika gde i jeste njegovo praporeklo.
O duši
Duša je izdvojeni deo etera, čiji je jedan deo topao a drugi hladan i razlikuje se od života. Ona je besmrtna, jer je besmrtno ono čiji je ona deo. Živa bića se jedno iz drugog stvaraju rađanjem i ne postoji spontano rađanje iz Zemlje. Seme je kap uma koja u sebi sadrži topao dah; kad se ulije u matericu, onda se iz mozga izdvaja ihor (limfa), vlaga i krv, iz čega se onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i čitavo telo, dok duša i osećaji dolaze od toplog etera. Otprilike za četrdeset dana se oblikuje prvo zgušnjavanje (pagen), a po određenim harmoničnim odnosima rađa se dete za sedam, devet, ili najviše deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose koji sačinjavaju život, oblikovane u kontinuiran red, prema odnosima harmonije. Opažanje je neka vrsta toplog etera, oči su kapija sunca.
Čovekova duša je podeljena na tri dela: razum, pamet i hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale životinje, ali razum ima samo čovek. Sedište duše se pruža od srca do mozga, u srcu je hrabrost, u mozgu pamet i razum. Čula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Duše dobijaju hranu iz krvi, a duševne sposobnosti su strujanja vetra i one su, kao i duše, nevidljive kao što je i etar nevidljiv. Vene, arterije i tetive su veze duše; kad je ona snažna i zabavljena sama sobom, onda reči i njena dela postaju njene veze. Izbačena iz svog sklopa, ona luta vazduhom, a Hermes je njen čuvar. Zato ga zovu pratiocem i vratarom, on odvaja duše iz njihovih tela i vodi ih na odgovarajuće mesto. Čiste duše vodi na najviše mesto, a nečiste ne mogu da se približe čistima, ali ni jedne drugima, nego ih Erinije drže vezane neuništivim okovima. Vazduh je sav ispunjen dušama, koje zovemo demonima ili herojima. Oni ljudima šalju snove i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i ovcama i ostaloj stoci; na njih se odnose i očišćavanja i okajanja, kao i svako proricanje i predskazivanje i slično. Najvažnija stvar u životu ljudi je da nagovore duše na dobro ili na zlo. Blaženi su oni koji imaju dobru dušu; a oni koji imaju lošu dušu nikad ne mogu biti spokojni.
Psihe, duša, je medijator, posrednik između duha i tela, i izvire iz Duše sveta. Ona je most između Ideje i materije i na očitovanje je pokreće sila Erosa, odnosno ljubavi. Slepa i zbunjena sila u mineralnom obličju, individualizovana u biljci, polarizovana između osećaja i instinkta kod životinje, ona se laganim i postepenim procesom uzdiže ka svesnoj monadi i vidljiva je već kod nekih viših životinja. Životna sila i duhovni element postoje u svakom carstvu, samo u različitim količinama. U svetu bakterija, donjem carstvu, duševna sila zadržava se nemerljivo dugo, nekad i posle kosmičkih revolucija, prelazeći na viši nivo tek nakon krupnih promena na planeti. Fluidna, nepolarizovana duša minerala i povrća vezana je za element zemlje. Duša životinja, snažno privučena zemaljskom vatrom, ostaje nakon smrti u telu još neko vreme, a potom se vraća na planetu i reinkarnira u svojoj vrsti. Niži slojevi atmosfere naseljeni su elementalima ili dušama životinja koje imaju svoju ulogu i mesto u životnom ciklusu i veliku okultnu moć nad čovekom. Nejasna ali neuništiva individualnost, božanski je pečat Monade u kojoj Bog želi svesno da se očituje. Monada razvija u sebi samoj skrivene principe. Polarizovana sila postaje sposobna za osećaje, senzacije postaju instinkt, a instinkt narasta do inteligencije. U meri u kojoj treperi i svetli plamen svesti, duša postaje nezavisna od tela i ponovo sposobna za samostalno postojanje. Ovo učenje nalikuje ezoterijskim tradicijama Indije i Egipta, po kojima je ljudsko postojanje počelo na drugim planetama, gde je materija daleko manje gustine, a u gasovitim telima duša se mnogo lakše inkarnira. (...)
O strukturi Univerzuma
Bog je Monada, Svejedinstvo, vrhovni um rasut preko celog univerzuma, prauzrok svih stvari, moć svih stvari. Božansko kretanje je kružno, telo od materije svetlosti, priroda od materije istine.
Sunce i ostale zvezde su božanstva, jer u njima preovlađuje toplota, a toplota je uzrok života. Mesec je obasjavan Suncem. Bogovi i ljudi su u srodstvu, ukoliko čovek učestvuje u toploti; zato bogovi vode računa o čoveku. Sunčev zrak prodire kroz vazduh, hladan ili gust; vazduh je hladan eter, a more i vlaga gusti eter. Taj zrak ulazi i u dubinu i sve oživljava. Živo je sve ono što učestvuje u toploti, zato su i biljke živa bića, ali nema sve dušu.
Svaka harmonična struktura može se definisati trijadom. Trijada sveta sastoji se od:
1. vrhovnog kraljevstva, nastanjenog besmrtnim, nematerijalnim i nepromenljivim bićima,
2. materijalnog kraljevstva, kojeg karakterišu neprekidne promene i smrtnost svih stanovnika. 3.Između njih je etersko kraljevstvo, Nebo, koje nastanjuju besmrtna nebeska tela, ali sačinjena od supstance u neprekidnoj izmeni.
U prirodi je sve deljivo na tri dela i sve se može razumeti ako se podeli na tri, odnosno postavi kao trougao. Univerzum je trostruk, sastavljen od Vrhovnog, Višeg i donjeg sveta. Vrhovni svet, sveprožimajuća duhovna suština, prožima dva niža. Viši svet je prebivalište besmrtnih duša, arhetipova, božanskih pečata, koji se u nižem svetu očituju preko svojih senki. Donji svet je dom onih bića koja su angažovana u materiji, dom smrtnih bogova, demijurga, heroja i demona, i na kraju ljudskog životnog talasa. Tri sveta su sistem spojenih sudova, prvi je posuda principa, drugi posuda inteligencije, treći posuda količine.
Kako gore, tako dole
Iz monade, jedinice, praprincipa svih stvari, proizlazi neodređena dijada, dvojstvo, koja je monadi, svom izvoru, materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva, tačke; iz tačaka, linije; iz linija, površine; iz površine, čvrsta i osetljiva tela, čiji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom menjaju, prelaze jedan u drugi i spajaju se da bi stvorili živi kosmos, razuman, sferičan, u čijem je središtu Zemlja, i sama sferičnog oblika i svuda naseljena. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni, isto tako i toplo i hladno, suvo i vlažno. Ako preovlađuje toplo, imamo leto; ako preovlađuje hladno, imamo zimu; ako suvo, imamo proleće, ako vlažno, onda imamo jesen. Najbolje godišnje doba imamo kad su sve mase u ravnoteži, sveže proleće je zdravo godišnje doba, a jesen koja vene je nezdrava. Dan pokazuje istu razliku: rano jutro je njegov osvežavajući deo, a veče deo u kome dan vene, te je i nezdravije. Vazduh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve što se nalazi u njemu je smrtno. Najviši sloj vazduha se stalno kreće, on je čist i zdrav, i sve što se u njemu nalazi je besmrtno i božansko.
Jedistveno zemaljsko biće tvore telo, duša i duh, kao što je jedinstveno božansko biće trojno, a čine ga Duh, duša i srce živog Univerzuma. Već tada su poznati nizovi Brama-Šiva-Višnu, ili Oziris-Izida-Horus. Docnije su ranohrišćani umesto jasne trijade Otac-Majka-Dete uveli niz Otac-Sin-Sveti duh, ujedinjene pod pojmom Svetog Trojstva, ali su se kontroverznim odbacivanjem ženskog božanskog principa udaljili od čitavog Logosa.
I čovek i svemir nastali su prema Božjoj slici i postoji stalna interakcija između onog što je gore, velikog čoveka, univerzuma, i onog što je dole, čoveka, malog univerzuma. Nebeska tela su vidljiva obličja duše, duha i uma, jednako kao što je ljudsko telo samo fizička forma, omotač nevidljivog duhovnog organizma. Telo je smrtno, deljivo, pasivno, duša eterična. Bez eteričnog elementa materijalni ne može ni da postoji, ni da se pročisti, ono je inertna, beživotna masa.
U svako stvorenje, jer je svako od Boga, Bog je utisnuo svoj pečat, koji ima svoj fizički otisak, a to je materijalno telo. Smisao postojanja svakog čoveka je da odbaci svoju nižu prirodu, i da se, vođen vlastitim duhovnim eterom, uspne u osmu sferu, odakle može preći u carsvo besmrtnika gde i jeste njegovo praporeklo.
O duši
Duša je izdvojeni deo etera, čiji je jedan deo topao a drugi hladan i razlikuje se od života. Ona je besmrtna, jer je besmrtno ono čiji je ona deo. Živa bića se jedno iz drugog stvaraju rađanjem i ne postoji spontano rađanje iz Zemlje. Seme je kap uma koja u sebi sadrži topao dah; kad se ulije u matericu, onda se iz mozga izdvaja ihor (limfa), vlaga i krv, iz čega se onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i čitavo telo, dok duša i osećaji dolaze od toplog etera. Otprilike za četrdeset dana se oblikuje prvo zgušnjavanje (pagen), a po određenim harmoničnim odnosima rađa se dete za sedam, devet, ili najviše deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose koji sačinjavaju život, oblikovane u kontinuiran red, prema odnosima harmonije. Opažanje je neka vrsta toplog etera, oči su kapija sunca.
Čovekova duša je podeljena na tri dela: razum, pamet i hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale životinje, ali razum ima samo čovek. Sedište duše se pruža od srca do mozga, u srcu je hrabrost, u mozgu pamet i razum. Čula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Duše dobijaju hranu iz krvi, a duševne sposobnosti su strujanja vetra i one su, kao i duše, nevidljive kao što je i etar nevidljiv. Vene, arterije i tetive su veze duše; kad je ona snažna i zabavljena sama sobom, onda reči i njena dela postaju njene veze. Izbačena iz svog sklopa, ona luta vazduhom, a Hermes je njen čuvar. Zato ga zovu pratiocem i vratarom, on odvaja duše iz njihovih tela i vodi ih na odgovarajuće mesto. Čiste duše vodi na najviše mesto, a nečiste ne mogu da se približe čistima, ali ni jedne drugima, nego ih Erinije drže vezane neuništivim okovima. Vazduh je sav ispunjen dušama, koje zovemo demonima ili herojima. Oni ljudima šalju snove i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i ovcama i ostaloj stoci; na njih se odnose i očišćavanja i okajanja, kao i svako proricanje i predskazivanje i slično. Najvažnija stvar u životu ljudi je da nagovore duše na dobro ili na zlo. Blaženi su oni koji imaju dobru dušu; a oni koji imaju lošu dušu nikad ne mogu biti spokojni.
Psihe, duša, je medijator, posrednik između duha i tela, i izvire iz Duše sveta. Ona je most između Ideje i materije i na očitovanje je pokreće sila Erosa, odnosno ljubavi. Slepa i zbunjena sila u mineralnom obličju, individualizovana u biljci, polarizovana između osećaja i instinkta kod životinje, ona se laganim i postepenim procesom uzdiže ka svesnoj monadi i vidljiva je već kod nekih viših životinja. Životna sila i duhovni element postoje u svakom carstvu, samo u različitim količinama. U svetu bakterija, donjem carstvu, duševna sila zadržava se nemerljivo dugo, nekad i posle kosmičkih revolucija, prelazeći na viši nivo tek nakon krupnih promena na planeti. Fluidna, nepolarizovana duša minerala i povrća vezana je za element zemlje. Duša životinja, snažno privučena zemaljskom vatrom, ostaje nakon smrti u telu još neko vreme, a potom se vraća na planetu i reinkarnira u svojoj vrsti. Niži slojevi atmosfere naseljeni su elementalima ili dušama životinja koje imaju svoju ulogu i mesto u životnom ciklusu i veliku okultnu moć nad čovekom. Nejasna ali neuništiva individualnost, božanski je pečat Monade u kojoj Bog želi svesno da se očituje. Monada razvija u sebi samoj skrivene principe. Polarizovana sila postaje sposobna za osećaje, senzacije postaju instinkt, a instinkt narasta do inteligencije. U meri u kojoj treperi i svetli plamen svesti, duša postaje nezavisna od tela i ponovo sposobna za samostalno postojanje. Ovo učenje nalikuje ezoterijskim tradicijama Indije i Egipta, po kojima je ljudsko postojanje počelo na drugim planetama, gde je materija daleko manje gustine, a u gasovitim telima duša se mnogo lakše inkarnira. (...)
 |
| Grčka Akademija (Rafaelo) - Pitagora |
Integralni tekst pročitati na sajtu: Kroz prostor-vreme
Piše: Tatjana Nastić Domazet
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (1.DEO)
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (2.DEO)
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (3.DEO)
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (1.DEO)
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (2.DEO)
MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAUČNIK (3.DEO)
PITAGORA je ...Pitagora,ali dozvolićeš mi kao starom prijatelju i drugu iz školske klupe da se ne složim.Ne mislim i ne osećam da je duša podeljena na razum,umeće i hrabrost;
ОдговориИзбришиili na razum,umeće i osećajnost.Verovatno ličnost.
Duša je Božija prisutnost u nama,dok trajemo,često predstavljana simbolom ljudskog oka,kroz koje smo viđeni,ali i možemo da vidimo natčulno,vanvremenski...dok ne postanemo kap kiše,iil kap u okeanu,identični,a bitno-nebitno, nužno različiti.
Ali sve to odavno znaš,i bolje od mene...A Pitagora... nije išao sa nama u isto odeljenje i razred.