MISTIČNI VITRAŽI ZVUKA - Ljubica Marić

ЉУБИЦA МАРИЋ

био
    графи
             ја

  ■

сећање сам своје
и своје порекло
ја сам честица себе

и отпор Закону сам
и ред и хаос његов

ја сам и десна страна
и лева страна кугле
и трен сам који не схвата
                           што памти
и трунка на ветру
                        непознатом

                  и глас
                и глас
                  и глас
                  и глас
                                 и глас

            ■

       има ли одјека...
има ли одјека тамо негде...
         у даљини
         у празнини
         у хаосу
         у тишини

     има ли одјека...

            ■

досегни гласом
досегни гласом далеке
                  просторе
досегни гласом далеке
       просторе свемирске
у себи

            ■

иза најдаље даљине
као да ничега нема
величанствено је то

а најдаља даљина
најближа је најближој
                            близини
и живо сада
гони се са њом
и рве
и љуби

           ■

можда сам још
        у плаценти
можда сањам
      што ће бити
можда још није
       што је било
или већ беше
      што настаје

            ■

    једна опна
у средини опне
        сенка
      у сенци
        срце
        куца

            ■

HODAM ZA SVOJOM SLOBODOM

Zapisi (1996–2000) - Ljubica Marić

Cela Priroda je nesavršena; jer da je savršena ne bi bila živa. U njenoj simetričnoj osnovi vlada izvesno odstupanje od simetričnosti – izvesna asimetrija – i time: kretanje i tako oživljavanje!

Vreme je senka bitisanja našeg.

Najteže mi pada ono što govori nečije ćutanje.

Divim se Vašem divljenju, jer samo ono daje smisao životu – divljenje i davanje!

Idem, hodam za svojom slobodom, ona me u svojoj tihosti vodi dobrim putem.

Zaboravili smo na snagu instinkta, na snagu neposrednosti, na snagu intuicije – talenta – istinitosti, na prvenstvo stvaralačke moći.

Umetnost nas osposobljava da u sve većoj meri možemo da čujemo, vidimo, doživimo beskonačnu raznovrsnost i dinamiku sveta.

Svu lepotu naše oči stvaraju, a potpuna biva kad im pogled prodre u njenu sadržinu i poreklo.

Vratimo stvaralaštvo na plodnu njivu u kojoj klija i iz koje niče, vratimo se unutarnjem svom svetu sa bogatstvom još nepronađenim.

Najvažnije je da nešto oživi životom ma i za trenutak; jer Trenutak je Car svog trenutnog carstva – neponovljiv, nepromenljiv, NEPONIŠTIV.

Sačuvaj prasliku onih miliona dragocenih cvetića koji su i TI u TEBI.

Dušo moja, budi sama, puna si voljenih koji prođoše i onih koji nailaze – sa njima si.

I kada bi ljudi živeli hiljadu godina – i hiljadite godine bi opet nešto spoznali.

Oči uvek govore istinu (makar i u trenu trena) za onoga ko ume da ih čita, u koga prodru, koga prozrače do dna podsvesti, a onda i do svesti.

U svu arheologiju života, u sve stvaranje, u svu umetnost utkana je iluzija kao najrealniji činilac života, kao prisutni ZAMETAK svake IGRE, sve do vrhunskih ostvarenja ljudskog duha.

Šta mi znamo o ponornoj svesti! To znaju samo ludaci i stvaraoci.

Duša je ono treperenje između želje i smrti.

Bilo i prošlo, a nikad neće prestati.

Mi proživljavamo u sebi mnoga lica, mnoge karaktere. Treba samo imati hrabrosti, pa osluškivati one „letimične želje i namere” (da ne kažem tajne razgovore), ukoliko nam to, naravno, naša sujeta dozvoli.

Svaki slučajni zvuk koji ispunim MUZIKOM – on je DAR SUDBINE.

Brojke su smešna stvar, postoji samo JEDAN.

Svaki težak trenutak je jedna mala večnost.

Samo u hrabrosti za istinitost vidim mogućnost za duboki mir i izdržljivost.

Ko sve od naših predaka ludaka ne progovori, ponekad, iz nas!

Važno je imati znanje, ali je važnije sticati ga sopstvenim razlikovanjima.

Patnja je vrhunac našeg bića – ko je izbegne, nije uspeo.

Neka svako kod drugoga pretpostavi nešto bolje, ako mu nije neophodno da pretpostavi nešto gore.

Slikarstvo nas uči da slikamo očima.

Da stojimo na pramcu broda usidrenog uzvodno i gledamo u reku, verovali bismo da napredujemo. Neka čovečanstvo razmisli!

Verujem da je ovaj zemljotres ekološka reakcija na dubinsko razaranje našeg tla – dva udara u razmaku od nekoliko sekundi. 29. APRIL! (oko 3 sata) 30. 4. (1999)

U jednom satu: bombardovanje, grmljavina (prirodna), zemljotres (slika tla)!
Čovek treba da poseduje izvesnu dozu superiorne ravnodušnosti u sebi da se ne bi usitnio u svađalicu.

DVA znači različitost.

Nema stajaćeg trenutka, a sve što se dostiže to se i prestiže...!

Ono što mi se čini tačnije je od onoga što znam.

Invalidi duha i čovečnosti vladaju svetom.

Možda bi se svemu mogao naći početak osim samom Početku

LJUBICA MARIĆ (1909-2003)

Ljubica Marić, kompozitor, dirigent, pisac, slikar i vajar, jedinstveni stvaralac u umetnosti 20. veka i jedan od najznačajnijih srpskih umetnika, rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu. Njeni roditelji, otac Pavle i majka Katarina (rođena Đorđević), živeli su nekoliko godina u Kragujevcu, pošto je Pavle Marić tamo službovao kao zubar. Porodica Marić je inače i  poreklom iz okoline Kragujevca, a po profesiji su tradicionalno bili lekari. Ljubičin pradeda po majci, apotekar Kaparis, bio je poreklom Grk iz Atine. Po isteku službe u Kragujevcu, porodica Marić se preselila u Beograd. To je vreme Balkanskih ratova, u kojima je Pavle Marić aktivno učestvovao. Poginuo je na svoj 50. rođendan, 1913. godine, kod Zaječara. Ljubica Marić se sećala parade vojnika po povratku iz Drugog balkanskog rata, kada je konj njenog oca, uz zvuke truba, prodefilovao bez svog jahača. Otuda snažna impresija zvukom truba, čiji će se poklič javljati u njenim orkestarskim delima.

Izvor:

"Ljubica Marić je upotrebila čitav arsenal savremene muzike da bi ostvarila visoki cilj. Ona govori iz dubine svoje duše, jasnim i impresivnim jezikom...", reči su Dmitrija Šostakoviča o muzici Ljubice Marić. Njenu muziku i originalnost izraza hvalili su i drugi veliki umetnici 20. veka, poput Bartoka, Lutoslavskog, Habe, Nikolaja Slonimskog (Nicolas Slonimsky), Hermana Šerhena (Hermann Schrechen) i Marijusa Flothausa (Marius Flothuis). Svi oni su smatrali da dela Ljubice Marić spadaju među najveća muzička ostvarenja 20. veka.

Ljubica Marić je prešla ogroman umetnički i intelektualni put da bi, svojim muzičkim delima, omogućila srpskoj muzici dostojno mesto u evropskoj muzičkoj baštini. Ona je 1929. godine prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji. Na Državnom Konzervatorijumu u Pragu, Jozef Suk ju je primio na poslediplomske studije, a za vreme tih studija ona je pobrala velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu. O njoj su kritičari pisali kao o genijalno obdarenoj ženi, a njenu muziku promovisao je veliki pobornik savremene muzike, Herman Šerhen. Najznačajniji kamerni ansambli i orkestri izvodili su njenu muziku, kojima je često sama dirigovala, a Alojz Haba joj je ponudio mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog Konzervatorijuma u Pragu. Drugi svetski rat je omeo nastavak njene međunarodne karijere, pa je ona najveći deo svog života provela u Beogradu, živeći povučeno i komponujući izvanredna dela. Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je i filozofsku poeziju, bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ljubica Marić je prvi kompozitor ikada koji je upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla u neliturgijskim delima. U svojim kompozicijama ona je ostvarila visoko originalnu sintezu srednjevekovne muzike i avangardnih iskustava muzike 20. veka, stvarajući dela potresne filozofske liričnosti. Njena muzika je najavila nastanak postmodernizma i minimalizma, a bila je i preteča Arvo Perta (Arvo Pärt) i Džona Tavenera (John Tavener).

Pred kraj njenog života, muzika Ljubice Marić ponovo je sa oduševljenjem prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije. U Amsterdamu se održao čitav niz koncerata njene muzike, izdat je kompakt-disk sa kamernom muzikom, Fondacija KölnMusik naručila je od nje novu kompoziciju, izdavačka kuća Furore Verlag iz Kasela objavljuje partiture svih njenih muzičkih dela, a diskografska kuća Chandos izdala je kompakt-disk sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama. O Ljubica Marić govori se kao o jednom od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca druge polovine 20. veka.

Izvor:

BIOGRAFIJA: WIKIPEDIJA