ANĐEO ČUVAR - Paulo Koeljo

 Zamisli svog anđela

Ko stane na glavni trg može da vidi početak i kraj Borego Springsa. Ipak, gradić je imao tri hotela. Zimi turisti tamo dolaze da se podsete da sunce postoji.

Ostavili su prtljag u sobi i otišli da večeraju u meksičkom restoranu. Mladić koji ih je uslužio dugo se zadržao u blizini pokušavajući da shvati koji jezik govore, pa, kako nije uspeo – pitao ih je. Kada je saznao da dolaze iz Brazila reče da nikada nije upoznao nikoga iz Brazila.

– Sada poznajem dvoje – nasmeja se.

Sledećeg jutra će verovatno ceo grad to znati. Malo novog se dešavalo u Borego Springsu.

Posle večere otišli su da se prošetaju po gradu držeći se za ruke. Paulo je zatim hteo da gazi po tlu pustinje, da je oseti, da udahne vazduh Mohavea. Besciljno su šetali između kamenja i stena. Posle pola sata hoda, ako bi pogledali istočno, mogli su da vide svetla Borego Springsa kako čkilje u daljini.

Odatle su mogli bolje da uživaju u nebu. Legli su na tlo i smišljali želje kada bi videli zvezdu padalicu. Meseca nije bilo i sazvežđa su blistala.

– Da li si već imala osećaj da te, u određenim momentima u životu, neko posmatra? – upita Paulo.

– Kako to znaš?

– Jednostavno znam. To su trenuci u kojima nesvesno primećujemo prisustvo anđela.

Kris se setila rane mladosti. Tada je taj osećaj bio mnogo jači.

– U tom trenutku – nastavi on – počinjemo da stvaramo neku vrstu filma u kojem smo mi glavni likovi, i sasvim smo sigurni da neko posmatra šta radimo.

„Ali, kako rastemo, počinjemo slične stvari da smatramo smešnim. Izjednačujemo to osećanje s dečjim snom da postanemo filmski glumac ili glumica. Zaboravljamo koliko je, u trenucima kada smo se predstavljali nevidljivoj publici, snažan bio osećaj da nas neko posmatra.“

Zaćutaše na trenutak.

– Kada pogledam u nebo često se taj osećaj vrati propraćen istim pitanjem: Ko nas posmatra?

– Pa ko nas posmatra?

– Anđeli. Božiji izaslanici.

Ona zadrža pogled prikovan za nebo. Želela je veruje u njegove reči.

– Sve religije i svi ljudi koji su doživeli Nesvakidašnje govore o anđelima – nastavi Paulo – Univerzum je naseljen anđelima. Oni nam daju nadu, baš kao onaj koji je saopštio pastirima da je mesija rođen. Donose smrt, kao anđeo uništenja koji je hodeći Egiptom uništavao sve koji nisu imali pravi znak na vratima. Oni su ti koji mogu ognjenim mačem da nas spreče da uđemo u Raj. Ili mogu da nas pozovu da uđemo, kao što je anđeo pozvao Mariju.

„Anđeli otvaraju korice zabranjenih knjiga, duvaju u trube Strašnog Suda. Donose svetlost kao Mihajlo, ili tamu kao Lucifer.“

Kris je skupila hrabrost i pitala:

– Imaju li krila?

– Još nisam video anđela – odgovorio je. – Ali sam i ja to želeo da znam. I pitao sam Ž.-a.

„Super“, pomisli ona. Nije bila jedina koja je želela da zna obične stvari o anđelima.

– Ž. mi je rekao da poprimaju oblik koji im mi damo – zato što su živa Božja misao, i treba da se prilagode našem znanju i razumevanju. Znaju da ako ne postupe tako, nećemo uspeti da ih vidimo.

Paulo zatvori oči.

– Zamisli svog anđela i osetićeš njegovo prisustvo u ovom trenutku. – zaključio je priču.

LJUBAV JE ODGOVOR

Ovu knjigu sam napisao u januaru i februaru 1992. godine, malo posle kraja Trećeg svetskog rata - rata u kojem su sukobi bili mnogo sofisticiraniji od onih vođenih konvencionalnim oružjem.

Prema Tradiciji, ovaj rat je počeo pedesetih godina dvadesetog veka blokadom Berlina i završio se padom Berlinskog zida. Rat je imao pobednike i poražene, poraženo carstvo se raspalo i sve je završeno na način koji je umnogome podsećao na prethodne konvencionalne ratove. Jedino što se nije desilo je nuklearni holokaust - a to se nikada neće ni desiti jer je Božje delo preveliko da bi ga čovek uništio.

Prema Tradiciji, novi rat treba da počne. Jedan još sofisticiraniji rat od kojeg niko ne može pobeći - jer će se čovekov rast dovršiti kroz bitke koje slede. Imaćemo dve vojske - s jedne strane će biti oni koji veruju u ljudski rod, koji veruju u skrivene moći ljudi i znaju da se naš sledeći korak nalazi u razvoju ličnih darova. S druge strane biće oni koji poriču budućnost, oni koji misle da se život završava s materijom i - nažalost - oni koji, iako jesu vernici, veruju da su pronašli put prosvetljenja i žele da primoraju druge da ga slede.

Zato su se anđeli vratili i treba ih čuti jer samo oni mogu da nam pokažu put - niko drugi. Možemo da razmenjujemo iskustva kao što sam ja to učinio u ovoj knjizi, ali ne postoje formule za ovu vrstu razvoja. Bog nam je darežljivo stavio svoju mudrost i svoju ljubav nadohvat ruke i lako je, veoma lako, pronaći ih.

Dovoljno je praktikovati kanalisanje - toliko jednostavnu tehniku da je i meni trebalo mnogo da je prepoznam i prihvatim. Pošto će bitke većinom biti vođene na astralnom planu, naši anđeli čuvari će biti ti koji će nositi mač i štit, braniti nas od opasnosti i voditi nas u pobedu. Ali i naša odgovornost je ogromna: na nama je da u ovom trenutku u Istoriji razvijamo lične moći, verujemo da se Univerzum ne završava sa zidovima naše sobe, prihvatamo znakove i sledimo snove i svoje srce.

Odgovorni smo za sve što se dešava na ovom svetu. Mi smo Ratnici svetlosti. Snagom svoje ljubavi i volje možemo promeniti svoju sudbinu i sudbinu mnogih.

Doći će dan kada će problem gladi moći da se reši čudom umnožavanja hlebova. Doći će dan kada će sva srca prihvatati ljubav, a najgore od ljudskih iskustava - usamljenost, koja je gora od gladi - biće proterana s lica Zemlje. Doći će dan kada će se vrata otvoriti onima koji na njih pokucaju; oni koji budu tražili dobiće; oni koji budu plakali biće utešeni.

Taj dan je za planetu Zemlju još uvek veoma daleko. Međutim, za svakog od nas taj dan može biti sutrašnji dan. Dovoljno je prihvatiti jednu jednostavnu činjenicu: ljubav - Božja i naših bližnjih - ukazuje nam put. Nisu bitne naše mane, naši opasni lični bezdani, naša potisnuta mržnja, naši dugi trenuci slabosti i očaja: ako budemo želeli da se popravimo pre nego što krenemo u potragu za našim snovima, nikada nećemo stići u Raj. Ako, međutim, prihvatimo sve što u nama ne valja - i uprkos tome pomislimo da zaslužujemo radostan i srećan život, tada ćemo otvoriti ogroman prozor kroz koji Ljubav može da uđe. Malo-pomalo mane će nestajati same od sebe jer onaj ko je srećan na svet može da gleda samo s Ljubavlju - silom koja preporađa sve što u Univerzumu postoji.

U romanu „Braća Karamazovi“ Dostojevski nam priča priču o Velikom Inkvizitoru, koju ovde prenosim svojim rečima:

U vreme verskih progona u Sevilji, kada su svi koji se nisu slagali sa Crkvom bili hapšeni i živi spaljivani, Hrist se vraća na Zemlju i pomeša se s narodom. Veliki Inkvizitor prepozna Isusa i naredi da ga uhapse.

Uveče Veliki Inkvizitor odlazi da poseti Isusa u zatvorskoj ćeliji. Pita ga zašto je rešio da se vrati baš u tom trenutku. „Smetaš nam“, kaže Veliki Inkvizitor. „Pokazalo se da su tvoji ideali bili lepi, ali mi smo ti koji uspevaju da ih primene u praksi.“ Zatim iznosi pred Isusa argumente da je Inkvizicija neophodna i da je morala da odigra svoju ulogu, iako zna da će u budućnosti biti strogo osuđivana. Nije vredelo govoriti o miru kada je čovekovo srce živelo u ratu; niti govoriti o nekom boljem svetu kad ima toliko mržnje i toliko bede u čovekovom srcu. Nije vredelo žrtvovati se za čitav ljudski rod jer su ljudi i dalje patili zbog svog osećaja krivice. „Rekao si da su svi ljudi isti, da imaju božansku svetlost u sebi, ali zaboravio si da su ljudi nesigurni i da im je potreban neko, potrebni smo im mi da ih usmerimo. Nemoj da nam smetaš, odlazi“, kaže Veliki Inkvizitor, iznoseći pred Isusa niz briljantnih argumenata.

Kada je završio s pričom, ćelijom je ovladala potpuna tišina. Potom je Isus prišao Velikom Inkvizitoru i poljubio ga u lice.

„Možda si u pravu“, rekao je Isus. „Ali moja ljubav je jača.“

Nismo sami. Svet se preobražava i mi smo deo tog preobražaja. Anđeli nas vode i štite. Uprkos svim nepravdama, uprkos stvarima koje nismo zaslužili a dešavaju nam se, uprkos tome što se osećamo nemoćnima da promenimo ono što ne valja u nama i u svetu, uprkos svim briljantnim argumentima Velikog Inkvizitora - Ljubav je još uvek jača i pomoći će nam da rastemo i da se razvijamo. I samo tada ćemo moći da shvatimo zvezde, anđele i čuda.

(iz pogovora romana ANĐEO ČUVAR)

IZVOR: Preveli s portugalskog : Jovana Tatić i Aleksandar Tatić

POHVALA LJUBAVI APOSTOLA PAVLA - Tumačenje - T.H. Epp

Danas ima vrlo malo ljubavi među ljudima. Naše vreme karakteriše mržnja i strah. Unutar Božje porodice postoji Božanska ljubav, koja je pomocu Svetog Duha izlivena u srce svakog vernika. Nažalost, jako cesto se ne oseca ta karakteristika Božanske prirode meðu vernicima. Naš je Bog, Bog ljubavi, kako ga naziva Biblija (2. Korincanima 13,11). Može li se njegov narod danas nazvati narodom ljubavi! Ovo proucavanje 13. poglavlja 1. poslanice Korincanima, poglavlja o ljubavi, veoma je aktuelno za naše doba. Potrebno je da svet vidi Božju ljubav u njegovoj deci, u onima koji veruju u njega.

Džon Paton

Arhanđel Gabriel

Ukorenjeni u Božjoj ljubavi

U današnje vreme se mnogo govori o duhovnom probuđenju, i moramo biti zahvalni Gospodu na hiljadama duša koje su spašene. Ali, stvarna potreba u hrišćanskom svetu jeste da hrišćani dožive probuđenje. Mislim da se vide neki znaci takvog probuđenja, jer mnogi hrišćani počinju da shvataju suštinu probuđenja, iako ima i drugih koji izgledaju pospaniji više nego ikad pre.

Iako ćemo ovo naše proučavanje usmeriti na 13. poglavlje 1. poslanice Korintskoj crkvi, najpre bi hteo da analiziramo jedan deo iz poslanice Efescima. U 1. poglavlju te poslanice stoji zapisana jedna od dve Pavlove velike molitve. Apostol se ovde moli za Efežane da bi im srca bila prosvetljena, i da bi im bile otvorene duhovne oči, kako bi mogli upoznati koliku nadu pruža Božji poziv i koliko je bogata slava u njegovom nasleđu svetima, i kolika je veličanstvena moć Isusa Hrista prema onima koji veruju.

U trećem poglavlju iste poslanice zapisna je druga Pavlova molitva, stihovi 13 do 21, u kojoj apostol naglašava jednu jedinu reč - Ljubav.

U grčkom prevodu Novog Zaveta postoje dve različite reči za ljubav. U grčkom jeziku postoje tri različite reči, ali u Bibliji su upotrebljene samo dve. Ona koja nije upotrebljena u Bibliji označava strastvenu, senzualnu vrstu osećanja, a takva osećanja Biblija i ne smatra ljubavlju.

Jedna od reči za ljubav koja se često nalazi u Novom Zavetu označava ljudsku ljubav, kao što je ljubav muža prema ženi, ili ljubav majke prema deci.

Treća reč za ljubav govori o ljubavi čiji je izvor jedino u Bogu. Ta ljubav potpuno nadilazi razumevanje čoveka. Ta se ljubav manifestuje uprkos mržnji, suprotstavljanju, progonstvu i svemu ostalom što je pokušava ugušiti.

Arhanđel Mihailo - Andrej Rubljov

Pavlova molba

U 3. poglavlju poslanice Efescima Pavle u svojoj molitvi moli od Boga da vernike iz Efeza ukoreni i utemelji u toj naročitoj ljubavi. Svet ne govori o takvoj ljubavi, a i ne može govoriti o njoj, jer ona dolazi jedino od Boga. Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima dobija se jasnija slika neizmernog bogatstva koje nosi ta reč. Ali, pre toga ćemo analizirati neke istine koje su izražene u Pavlovoj molitvi.

Pre svega, može se primetiti da apostol moli "da vam dadne (Bog, Otac našega Gospoda, Isusa Hrista) po bogatstvu svoje slave, da se silom utvrdite u njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku" (16. stih). Već smo rekli da je ljubav "temeljna" reč, pa se postavlja pitanje zašto je u vezi sa tim spomenut Duh Sveti. Sveti Duh je preduslov za ljubav.

U vezi sa tim apostol kaže kako se moli da im Bog udeli darove prema svom bogatstvu što ga u slavi ima. Da li možemo zamisliti veličinu bogatstva Božje milosti? Ne misli se ovde na materijalno bogatstvo - njegov je celi svemir - nego na bogatstvo njegove milosti, blagodati, slave i ljubavi. To ljudski razum ne može nikada shvatiti. Ali, ipak se apostol moli da bi bili silom utvrđeni u njegovom Duhu, u unutrašnjem čoveku, upravo radi tih stvari koje će nam Bog udeliti "bogatstvu svoje slave". Ako smo Božja deca onda u nama već stanuje Sveti Duh. O tome nećemo ovde govoriti detaljno, ali će vam se mnogo pojasniti ako proučite 8. poglavlje poslanice Rimljanima gde su te istine vrlo jasno napisane.

Čovek je trostruko biće. Njega čine telo, duša i duh. Telo je spoljašnji, vidljivi deo čoveka. Duša izražava čovekov duševni život, dok je duh deo čoveka koji pripada Bogu i koji poseduje Boga ako je taj čovek njegovo dete. Onog trenutka kad se nanovo rodimo u naš duh ulazi Sveti Duh da bi tu, u tom najdubljem delu čoveka koji je svestan Boga, zauzeo svoje mesto. Sa tog mesta onda vrši uticaj na naš duševni život i na naše telo ako smo mu ih podredili.

Zato Pavle kaže da treba da se "utvrdimo silom njegovog Duha u unutrašnjem čoveku". Taj unutrašnji čovek je novi čovek, duhovan čovek, koji je stvoren u Isusu Hristu. Pavle se moli za vernike u Efezu da se tako utvrde kako bi se "Hrist uselio u vaša srca verom da bi ste - ovako ukorenjeni i utemeljeni - mogli rasti." Jedan drugi prevod Svetog Pisma je nešto jasniji i glasi: "Da se Hrist useli u vaša srca i da bi kroz veru njegova ljubav bila ukorenjena i utemeljena u vama" (17. stih).

Pošto na temelju vere u nama već stanuje Hrist Svetim Duhom, možemo očekivati da će se on brinuti za celokupno naše biće.

Kod toga je veoma važna vera, jer je kroz nju moguće ostvariti ljubav. Da bi hrišćanin redovno rastao nije dovoljno da od Boga traži ljubav i silu, nego on mora doći i sam uzeti te stvari za sebe lično. U Jovanovom Evanđelju čitamo: "Ko je žedan neka dođe k' meni i pije"(Jovan 7,37). Moramo doći, i verovati da je to postalo deo nas samih. Ljubav mora biti prisvojena verom.

Ljubav dobijena od Boga

Ljubav je najznačajnija stvar na svetu. Ona je odgovor na držanje celog Zakona. Jedino ljubav može rešiti naše svakodnevne probleme i borbe.

13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima veliko je poglavlje o ljubavi. U njemu apostol nastavlja raspravu o glavnom predmetu 12. poglavlja u kome govori o različitim darovima Svetog Duha. Verovatno su hrišćani u Korintu očekivali razna čuda kao dokaz da imaju Svetog Duha. O tome govori i 14. poglavlje. Ali, usred analize o duhovnim darovima Gospod uključuje ovo divno 13. poglavlje kako bi nam pokazao stvarni rod i pravi znak prisutnosti Svetog Duha u našem životu.

U duhovnom smislu svi su darovi Božjeg Duha dobri i korisni. Ali, oni su potpuno beskorisni ako nisu podržavani ljubavlju. Bez ljubavi oni mogu završiti u oholosti, umišljenosti, lažnoj ponositosti, a to obično dovodi do toga da čovek počinje ogovarati svoje bližnje i iznositi neistine o njima.

Zbog toga apostol počinje ovo poglavlje o ljubavi rečima: "kada bih jezicima ljudi i anđela govorio (govori o jednom od darova), a ljubavi ne bih imao, bio bih kao medenica koja zveči, ili cimbal koji ječi ". Izraz koji je u našem jeziku preveden rečju "ljubav", u grčkom je jeziku najsnažnija reč, za takvu vrstu osećanja, koja je ikad upotrebljena. Kao što smo već videli, ona se u ovom značenju nalazi jedino u Bibliji, jer je Bog njen jedini stvarni izvor.

To nije ljudska ljubav. To nije onakva vrsta ljubavi koju mi izražavamo svojim bilžnjima. Ponekad, kada gledamo neku majku kako se divno posvetila svojoj deci, ili nekog muža kako voli svoju ženu, ili žena muža, mislimo da se njihova ljubav ne može nadmašiti. To je ipak ljubav na ljudskom nivou.

Postoji, međutim, ljubav koja ima Božanske kvalitete. "Bog je tako ljubio svet..." - to je ta ljubav. Ona je izlivena u naša srca, i u Bibliji se o njoj govori kao o rodu Svetog Duha.


Dokaz ispunjenja Svetim Duhom

U poslanici Galatima 5,22 ta ljubav je navedena kao dokaz ispunjenja Svetim Duhom! Zapamti, ljubav je znak ispunjenja Svetog Duha, to nisu samo neki čudesni darovi. Oni su manje važni. Ljubav je najveći dokaz. Ona je test prisutnosti Svetog Duha. Ako su ostali darovi propraćeni ljubavlju, to nije samo dokaz da smo ispunjeni Svetim Duhom, već i mera, tj. stepen kontrole koju nad nama ima Sveti Duh.

Naprotiv, ako ti darovi nisu vođeni ljubavlju, nego se uz njih javljaju težnje za prepirkom, svađom, ponosom, ili čak pogrešnim optuživanjem drugih, tada se može konstatovati da su ti darovi samo imitacija pravih koje sotona može da podmetne.

Međutim, iako đavo može imitirati mnoge darove Svetog Duha, on ne može stvoriti imitaciju roda Duha. Već sam naveo tvrdnju iz Galatima poslanice 5,22-23, gde stoji zapisano da je "rod Duha ljubav". Primetite da se ovde govori u jednini, pa je, prema tome, rod Duha sličan jednom velikom grozdu roda. Ljubav je najveći dar od svih darova, a kao rezultat slede radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost i uzdržljivost. Dakle, da ponovim: prisutnost ljubavi u životu jedini je pravi dokaz ispunjenja Svetim Duhom.

Vratimo se ponovo 13. poglavlju. Tamo piše da bi bili ništa makar bi govorili ljudskim ili anđeoskim jezicima, ili imali dar proricanja i znali sve tajne i imali sve znanje, da smo najmudriji ljudi, i da imamo toliku veru da možemo premeštati brda. Ako ti darovi ne bi bili praćeni ljubavlju, ne bi imali nikakvog smisla.

Beli Anđeo - Manastir Milešava

Božja ljubav nije samo obično osećanje

Ljubav o kojoj ovde govorimo nije samo "neko" osećanje. To smo još ranije utvrdili. Biblija priznaje i govori na mnogim mestima o ljubavi koja se izražava osećanjima. Tu se misli na ljubav koju imaju roditelji prema deci, ili obratno, i kada se govori o ljubavi između muža i žene. Kada svoju decu vidimo nakon dužeg vremena, sigurno ih čvrsto zagrlimo i poljubimo. To je jedan izraz te ljubavi koja je praćena osećanjima. Neka naša deca, koja su u braku, žive daleko od nas i kada nam pišu da nam je, na primer, bolesno unuče, nešto nas stegne oko srca. Osećamo tugu zbog te vesti. Kada muškarac zavoli ženu, i obratno, ta ljubav ima snažna osećanja. Ali, Božja ljubav koja je izlivena u naša srca, ne mora neophodno biti izražena osećanjima.

Pre nekog vremena primio sam pismo od neke žene. Između ostalog je pisala: "U mom životu postoji jedan greh. Jedna je osoba poput trna mome telu, jer je jendnostavno ne mogu voleti." Nakon tih reči sledilo je pitanje: "Da li je Božja ljubav osećanje za neku drugu osobu koju mogu uključiti, odnosno isključiti, kao što to činim sa električnim svetlom!"

Ne, to nije moguće! U stvari Božja ljubav se ne izražava primarno osećanjima. Ja mogu podneti odluku u svom srcu da ću po Božjoj milosti početi ljubiti neku osobu koja me možda mrzi. To ne znači da će se kod mene iznenada promeniti moja dotadašnja osećanja prema toj osobi, tako da ću imati želju da plačem ili da se veselim zbog nje.Takva osećanja mogu doći, ali ono što je daleko bolje, to je da ću uvek činiti dobro toj osobi. Na svaki mogući način ću izlivati na nju svoju ljubav. Takva ljubav počinje sa odlukom u srcu da se u našem životu odrazi ljubav koju je Bog pokazao kada je dao svog Sina za nas. To znači da u nama živi sam Isus Hrist i da on pokazuje svoju ljubav kroz nas. To u nama čini da zaboravljamo sve one loše stvari, i daje nam strpljenje, i pomaže nam da podnosimo poteškoće i nepravde. Istovremeno nam pomaže da budemo ljubazni prema osobi koja nam je učinila nešto loše.

Božja ljubav može biti izražena i osećanjima. Nekad sam preplavljen osećanjima kada razmišljam o mom Isusu Hristu, kada pevam neku lepu pesmu ili kada slušam kad neko drugi peva o Isusu. Nekad su moja osećanja snažno pokrenuta nekom porukom ili propovedi o mom Gospodu. Međutim, takva iskustva ne traju dugo. Ljubav koja traje nije neophodno praćena osećanjima.


Jedan primer

Pogledajmo sada ljubav koja je opisana u 13. Poglavlju 1. Korinćanima. To je ljubav kakvu bi trebali pokazivati prema našem bližnjem. Jedan primer i pouka koju je dao Henri Dramon, dobro poznati Božji sluga u 19. veku, pomoći će nam da bolje shvatimo neke od vrednih istina koje su napisane u ovom poglavlju. On je ukazao kako se svetlo, prolazeći kroz prizmu, razbija na različite boje, tri glavne i četiri sporedne, dakle u sedam različitih boja. Učinak je prelep, jer se pojavljuje duga. Sunčevo svetlo se, isto tako, prolazeći kroz prizmu vodenih kapljica, razbija u svoje sastavne boje. One se reflektuju nasuprot namnim oblacima. Ali, treba naglasiti da su potrebne sve ove boje da bi nastalo svetlo. Sve te boje zajedno čine svetlo.

Takva je ljubav. Nikad je ne možemo dovoljno dobro definisati. 13. Poglavlje 1. Korinćanima nam govori o različitim komponentama i elementima ljubavi. Od 4. Do 8. stiha nalazimo petnaest tvrdnji o ljubavi koje možemo podeliti u devet različitih grupa. Sastavljene zajedno, one nam objašnjavaju šta je to ljubav. Osim toga, one nam ukazuju šta je sve ljubav u mogućnosti da učini.

Tu ljubav, u svoj njenoj potpunosti, Bog želi izraziti kroz nas prema spašenima, a takođe i prema izgubljenima. Neko može prikazati više elemenata te ljubavi, dok drugi može omanuti u svemu. Da bi ljubav bila potpuna mora imati sve svoje temeljne elemente. Istina je da niko od nas nije dostigao savršenstvo. Samo je Isus Hrist izrazio ljubav u svoj njenoj punini i krasoti.

Mi još nismo dosegli to stanje savršenstva. Nemojte se zadovoljiti ako pokazujete neke od elemenata prave ljubavi. Dozvolimo Bogu da nas kontroliše, da bi se ta njegova ljubav videla u našim životima, u svim njenim različitim vidovima.

IZVOR:

Arhanđel Gabriel - Manastir Visoki Dečani