Утицај на збивање
Како бљеска тако треска
замагљене очи сувишне нису
за повратак сви су
одвратни пацове
прогризи ми праг
док није стигао враг
часком паперјем облепи
да слепи миш одлети
много треба чекати
узалуд се трудиш
снаге је доста
камен падне за каменом
сруши се стена
први камен само да падне
сви остали иду за њим.
Сруши се стена и планина
сруши се на воз
камење земља и стење
затрпа воз који пролази
камење земља и стење
мостови се руше лако
треба само пожелети
замесите погачу од земље
соком гуштера попрскати
стубове поткопати злокобним мислима
запалити ватру на испуклини земље
ваздух издувати
машину загушити
вода капље ал најзад подави све
уђе у пукотину пацови пливају
штипаљка се закачи за чаршав
вода је у подруму
нико да исплива
ко може да лети окваси крила
ко може да пузи први се удави
ко може да плива вода га понесе
ко може да заустави воду?
вода надире
сви доле нек се подаве!
Како да се сруши кула?
крцкај црвоточино
нагризај, пукотино зевај
бургија од ватре створена
пламену подај се
на северу одјекује
грохот прска
|убриво под темеље
труло дрво на патосу
у зиду месо узидано
кад иструне сруши се зид
што више зидаш више рушиш
земља вуче к себи
нагризај док не иструне
а онда
бежи ка северу, пукотина
те прими сакриј се и док
све се поруши остани будна
О вештице!
Флашу разбијеш
календар поцепаш
часовник се распукне
мокре крпе коци дуги
забодеш му у врат
ено излете лептирак
мљацка трбушина
тамо се загрева, ој вештице
зову нас у друштво
летимо на гозбу има крви
рачунај постепено
да се сачуваш треба ти живо тело
ево како да се оживи мртвац :
Кад се мртвац из земље извади
од црва неначет и поспе клицом
извађене сржи из костију прегладнелог
вола и сачека оно кључање
а дотле своје тело треба од себе
одвојити, за тренутак прећи
у њега мртвог а ипак својим очима
видети како му се подижу капци
како му се дрво – тело придиже
и чути својим ушима како му
крв жубори у набреклим жилама.
А онда се поново вратити себи
о дати му часак починак ко што траже
прадавни Али оног
часа кад се стрефи у један мах
кључање Петрове крви, крик
птице коју неко тог часа задави
и изговорене речи – оживљен, замењен
онда оживљено тело може да
буде било ко :
неко ко се мрзи
неко ко се воли
неко кога треба убити
неко ко иде у цркву
неко ко призива ђавола
неко ко се смеје грохотом
неко ко плаче
или шапуће
или шкргуће зубима
или урличе
или гледа укочено свећу
гледа док му зуби испадају
шкргуће а зуби му иструлели
смеје се крезубо
шапуће и шишти
плаче и завија
урличе као да пева
призива ђавола не знајући
иде у цркву летећи
и кад се врати закопа га у
гроб. За душу му узмоли
отворен гроб га сачекује
пусти га да спава, то му је
једина срећа.
- – - - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – -
Отпушим славину опет
поцури заглави се
отпушим цури застане
састружем скраме тече стане опет
виљушке прогута
на главу да метнеш бизона
незгодно је јер жуљи
ту су
краљеви на ломачама
једри се са капцима
у капљи ока заседање
у утроби коња банкет
рађамо се ножеве забадамо
забоди се у плафон.
Глас наводи… поље поплочано…
Како бљеска тако треска
замагљене очи сувишне нису
за повратак сви су
одвратни пацове
прогризи ми праг
док није стигао враг
часком паперјем облепи
да слепи миш одлети
много треба чекати
узалуд се трудиш
снаге је доста
камен падне за каменом
сруши се стена
први камен само да падне
сви остали иду за њим.
Сруши се стена и планина
сруши се на воз
камење земља и стење
затрпа воз који пролази
камење земља и стење
мостови се руше лако
треба само пожелети
замесите погачу од земље
соком гуштера попрскати
стубове поткопати злокобним мислима
запалити ватру на испуклини земље
ваздух издувати
машину загушити
вода капље ал најзад подави све
уђе у пукотину пацови пливају
штипаљка се закачи за чаршав
вода је у подруму
нико да исплива
ко може да лети окваси крила
ко може да пузи први се удави
ко може да плива вода га понесе
ко може да заустави воду?
вода надире
сви доле нек се подаве!
Како да се сруши кула?
крцкај црвоточино
нагризај, пукотино зевај
бургија од ватре створена
пламену подај се
на северу одјекује
грохот прска
|убриво под темеље
труло дрво на патосу
у зиду месо узидано
кад иструне сруши се зид
што више зидаш више рушиш
земља вуче к себи
нагризај док не иструне
а онда
бежи ка северу, пукотина
те прими сакриј се и док
све се поруши остани будна
О вештице!
Флашу разбијеш
календар поцепаш
часовник се распукне
мокре крпе коци дуги
забодеш му у врат
ено излете лептирак
мљацка трбушина
тамо се загрева, ој вештице
зову нас у друштво
летимо на гозбу има крви
рачунај постепено
да се сачуваш треба ти живо тело
ево како да се оживи мртвац :
Кад се мртвац из земље извади
од црва неначет и поспе клицом
извађене сржи из костију прегладнелог
вола и сачека оно кључање
а дотле своје тело треба од себе
одвојити, за тренутак прећи
у њега мртвог а ипак својим очима
видети како му се подижу капци
како му се дрво – тело придиже
и чути својим ушима како му
крв жубори у набреклим жилама.
А онда се поново вратити себи
о дати му часак починак ко што траже
прадавни Али оног
часа кад се стрефи у један мах
кључање Петрове крви, крик
птице коју неко тог часа задави
и изговорене речи – оживљен, замењен
онда оживљено тело може да
буде било ко :
неко ко се мрзи
неко ко се воли
неко кога треба убити
неко ко иде у цркву
неко ко призива ђавола
неко ко се смеје грохотом
неко ко плаче
или шапуће
или шкргуће зубима
или урличе
или гледа укочено свећу
гледа док му зуби испадају
шкргуће а зуби му иструлели
смеје се крезубо
шапуће и шишти
плаче и завија
урличе као да пева
призива ђавола не знајући
иде у цркву летећи
и кад се врати закопа га у
гроб. За душу му узмоли
отворен гроб га сачекује
пусти га да спава, то му је
једина срећа.
- – - - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – - – -
Отпушим славину опет
поцури заглави се
отпушим цури застане
састружем скраме тече стане опет
виљушке прогута
на главу да метнеш бизона
незгодно је јер жуљи
ту су
краљеви на ломачама
једри се са капцима
у капљи ока заседање
у утроби коња банкет
рађамо се ножеве забадамо
забоди се у плафон.
Глас наводи… поље поплочано…
Leonid Šejka
"SLIKANJE JE OBLIK MOLITVE"
SVEDOK JEDNE NENAPISANE ISTORIJE
Šta je Šejka mislio o sebi
O mom ranijem životu ukratko: u detinjstvu, ništa izuzetno. Gledajući sebe tadašnjeg, teško se prepoznajem. Vidim samo jednu tamnu svest ili, još bolje, jedan mrak u svesti. A zatim uspon, napredak, izvesno rasvetljenje, sa kojim dolazim samo do jedne potpune prosečnosti. Zabave, igranje fudbala, vezivanje kose preko noći, učenje novog šlagera za sutradan. Jednog dana ušao sam u jednu biblioteku. Na stolu su bile razbacane knjige. Dobih želju za skupljanjem znanja. Počeo sam od astronomije. Astronomija je za mene bila poetična nauka; vređalo me je iznošenje praktične koristi astronomije. Zvezdano nebo je takav prostor po kome može slobodno da se luta u mislima. Mesec, ugledan kroz teleskop, umesto ravne pločice ukazivao se sličan rapavoj, okrugloj i suvoj zemlji; uzbuđivalo me njegovo tragično lebdenje u praznom.
Нема коментара:
Постави коментар