БЕЛЕШКЕ О КРАЈУ СВЕТА - Рене Генон

"Они који буду искушавани обесхрабрењем морају знати да ништа од свега што је извршено у овом поретку ствари не може бити никада изгубљено; морају знати да хаос, грешке и тама могу само привидно и тренутно тријумфовати; морају знати да сви делимични и пролазни поремећаји нужно учествују у успостављању велике, тоталне равнотеже и да ништа не може коначно превладати моћ истине."

Рене Генон

Према хиндуистичкој космолошкој традицији близу смо краја Кали Југе (Гвоздене ере), која је коначна и најнегативнија од четири еволутивна југичка циклуса. Свака Југа је као сезона суперкосмичке године, чак већа од космичке године померања еквиноција. Када је земља дошла у своју садашњу фазу испољавања и када је отпочела прва Југа (Сатија Југа што значи Чистоћа) човечанство једва да је било померено из свог првобитног стања боголике невиности. То је било првобитно Златно доба. Како је време пролазило, а планета потпадала под утицај негативне, силазеће спирале, квалитет живота у свакој следећој југи удаљавао се све више и више од сазнања истине и природног Закона (другим речима, "стварности"). У другој Трета Југи (Сребрној ери) спиритуална свест се смањила за једну четвртину, а у време Двапара Југе (Бронзане ере) негативност се попела до 50%. У Кали Југи вибрација је постала прилично суморна и човечанство се борило са тешким околностима. Праведност (употреба права) се смањила до скромне 1/4 своје првобитне снаге. У току текуће историје стварали смо сва зла Пандорине кутије и били нападнути од њих. Нема сумње да људска раса преживљава тако тешке моменте. Али тачка преокрета је стигла, и зора још једном баца своје светло на збуњену и незналачку планету. Вишну Пурана, један од најстаријих светих текстова Индије говори о Кали Југе: "Вође које владају земљом биће насилни и приграбиће добра својих поданика...  Они који поседују напустиће пољопривреду и трговину и живеће као слуге, тј. робоваће власништву. Вође, изговарајући се на државне потребе, опљачкаће и оробити своје поданике и одузеће им приватну имовину. Моралне вредности и владавина закона смањиваће се из дана у дан све док свет не постане потпуно искварен, а агностицитам не завлада међу људима." Постоје многе друге референце на ову поделу времена. На пример, у Библији Набукодоносоров сан (Данијел 2 : 31-45) је био о светлој и ужасној слици са главом од најчистијег злата, грудима од сребра, бутинама од бронзе и ногама од челика. Стопала и прсти на ногама били су од челика помешаног с иловачом. Ова слика је била разорена каменом кога нису створиле људске руке, који је смрвио стопала у прашину, а те комаде је разнео ветар. Иако је пророк Данијел протумачио различите метале као светске империје које ће следити Вавилон, овај сан је, такође, имао и много космичкије значење. Он представља величанствене Југе. Челичне ноге су челична ера или Кали Југа, која пропада на крају свог циклуса у садашњу нестабилну цивилизацију коју симболишу стопала од челика и иловаче. Пророк је протумачио камен као истинско краљевство Бога које ће заменити друге цивилизације као једино стварно и вечно Краљевство. Крај света Тај крај се јавља као "крај света", без икаквих ограничења, или одређења било које врсте, онима који не виде ништа изнад лимита овог одређеног циклуса; тачно је да је то врло опростива грешка перспективе, али она ипак има последице за жаљење које се огледају у прекомерним и неоправданим злочинима, подстакнутим у људима недовољно одвојеним од земаљске егзистенције; а природно, то су управо људи који најлакше прихватају ову нетачну конценпцију, баш због ускости њихове тачке гледишта... крај који сада разматрамо је од непорециво већег значаја него многи други због тога што је то крај целе Манвантаре, и према томе привременог постојања онога што се са пуним правом може назвати човечанством, али ово, мора још једном да се нагласи, ни на који начин не имплицира да је то крај самог земаљског света јер кроз "поновну успоставу", која започиње на последњем ступњу, овај исти крај ће постати почетак следеће Манвантаре... уколико неко није ускраћен схватања најдубљег поредка реалности, може се рећи да је истина да "крај света" никад није и не може бити ништа друго него крај илузије. 

(одломак из књиге "Владавина квантитета и знаци времена") 

 izvor: MIKROTHEOS

 René Guénon (1886 – 1951)

 

Nema sumnje da u duhovnoj istoriji Evrope XX veka Rene Genon, sa svojim učenjem "integralnog tradicionalizma", predstavlja sasvim jedinstvenu, iznimnu pojavu. Ne možemo označiti njegove učitelje i prethodnike, tim pre što i sam Genon, na jednom mestu, izričito odbija da nas obavesti o pravim izvorima svojih saznanja ("ni na jedan način nismo skloni da obavestimo publiku o našim realnim izvorima, pošto su za nas prevashodno u pitanju znanja koja se nipošto ne nalaze u knjigama"). Znamo, međutim, za brojne Genonove učenike i nastavljače, te za niz autora na koje je Genon ostvario iznimno snažan uticaj, poput Hamvaša ili Rene Domala. Citiramo ovde i reči Andre Žida, prema kojima bi i njegov životni put izgledao sasvim drugačije da je imao prilike da Genonovo delo upozna u mladosti, umesto u starosti.

Osnova Genonovog učenja je ideja o Primordijalnoj (prvobitnoj) tradiciji, tradiciji koja, hronološki i idealno, prethodi svim potonjim, pojedinačnim tradicijama i religijama. Naravno, ta tradicija prethodi i svim poznatim datumima "zvanične" istorije. S pozicije pripadnosti tom nasleđu, Genon totalno poriče sve ideje kulture modernog Zapada, u kome vidi jedino "čudovišnost", "anomaliju". Ali, pri tom, Genon uopšte ne pokušava da dokaže njeno postojanje; on naprosto izlaže jednu (metafizičku) doktrinu, čije je poreklo, kako to podvlači sam autor, primordijalno i zaista "nadljudsko". Da li je Genon doista bio iniciran u to superiorno znanje? Ili je, naprotiv, reč samo o veštoj mistifikaciji, kojom su obmanuti lakoverni čitaoci? - Boris Nad