Поезија је – роса, кроз коју у јунско свитање бос
опрезно гаси риболовац, коме је жеђ ноћна непца
осушила ко пелене поветарац. Скакуће као црни кос
и спотиче се о сваки бисер, попут слепца.
Форма таквога не сапиње; мадригал, балада, сонет.
Форма је корито којим тече златна магма.
Без главе и без репа, мртво, без ње је. Вагонет
испао из шина. Вашар идиота, идиома и синтагма!
Хладовину је створио Бог, анђели росу
после сушне деценије, помора, катаклизме.
Лубеница у изворчићу леденом је – лек.
Кроз пустињу пуну поскока риболовац је
сигурнији кад оштар шљунак газе гумене чизме.
Осануо је, као шумски поточић, златни Пек…
опрезно гаси риболовац, коме је жеђ ноћна непца
осушила ко пелене поветарац. Скакуће као црни кос
и спотиче се о сваки бисер, попут слепца.
Форма таквога не сапиње; мадригал, балада, сонет.
Форма је корито којим тече златна магма.
Без главе и без репа, мртво, без ње је. Вагонет
испао из шина. Вашар идиота, идиома и синтагма!
Хладовину је створио Бог, анђели росу
после сушне деценије, помора, катаклизме.
Лубеница у изворчићу леденом је – лек.
Кроз пустињу пуну поскока риболовац је
сигурнији кад оштар шљунак газе гумене чизме.
Осануо је, као шумски поточић, златни Пек…
(...)
Белатукадруз
Из рукописа књиге у припреми под насловом ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ
Нема коментара:
Постави коментар