 |
| Incisler |
EGO - ČOVEKOVA CRNA RUPA
Crne rupe u zvezdanim sistemima su magneti, otežali od materije, koju su privukli, koja se više ne može osloboditi. Ako sebe posmatramo, kao mali kosmos, ubrzo ćemo primetiti unutar nas crnu rupu: naš ego. Njegova ogromna snaga privlačenja parališe sve u svojoj sferi uticaja, prouzrokujući da postane ‘biće bez svetlosti’. Ego čini naš život teškim, ali mi ga možemo iznutra osvetliti.
Svi događaji i fenomeni u našem univerzumu određeni su nekim zakonima. Ti zakoni, kao npr. zakon snage privlačenja, utiču na sve što postoji. Možemo samo posmatrati njihove rezultate, posledice sa uzrocima, i tako ih izučavati. Sa tim u vezi, npr. zanimljivo je kako se uticaj nekog predmeta povećava što je on bliže središtu izvora energije, bez obzira da li se radi o vidljivom ili nevidljivom nebeskom telu ili nevidljivom izvoru energije.
FENOMEN IZ ASTROFIZIKE
Zato ne bi trebali biti začuđeni, što su astrofizičari iz evropskog opservatorijuma, kada su na južnom nebu primetili nepravilnosti u zvezdanim orbitama, zaključili da mora postojati ‘crna rupa’ sa bezgranično jakom privlačnom snagom. Ta je crna rupa smeštena u središtu naše galaksije (Sagittarius A). Teorije o crnim rupama razvijale su se tokom nekoliko desetina godina. Otkriveno je da najveći zvezdani sistemi poseduju izuzetno teške crne rupe u svom središtu. Tek u malom procentu tih sistema,crne rupe apsorbuju dovoljno materije, usled čega dolazi do spektakularnog efekta. Primer za to je Cygnus A.
Iako astrofizičari smatraju, da su mnoge teorije već zastarele, ipak se pretpostavlja, da većinu crnih rupa karakteriše neverovatna materijalna gustoća. Masa biliona sunca mogla bi se u njih stisnuti. Usled toga dolazi do njihove izuzetne privlačne snage. Svi predmeti u blizini neodoljivo će biti privučeni u smeru središta sile teže crne rupe, postaće neverovatno vrući i u njoj će nestati. Čak je i svetlost podložna tim energijama i ne može se više širiti. Nestaje zauvek u crnoj rupi.
Postojanje takvih crnih rupa, iz kojih svetlost ne može pobeći, može se ustanoviti tek posmatrajući devijacije u zvezdanim orbitama, koje se nalaze u blizini. Te su zvezde ‘izbačene iz svojih orbita’, izbačene iz svog središta, silovitim snagama. Još se uvek raspravlja šta će se dogoditi tim crnim rupama i njihovim ogromnim količinama energije. Neki naučnici smatraju,da će se crna rupa rastvoriti za nekoliko biliona godina u procesu, koji je zasnovan na kvantnoj mehanici. Drugi kažu da svaka crna rupa korespondira ‘izlivu’ materije, beloj rupi, izvoru materije nekog drugog univerzuma.
UNUTRAŠNJA CRNA RUPA
Ne čine li vam se poznate te nepravilnosti? Neo gledaju li se ti događaji unutar nas i u našem ispoljnjem životu? Kad se pažljivo analiziramo, takođe ćemo moći locirati crnu rupu u našem malom kosmosu, koja privlači sve što je od prirode i njenih stvorenja, te utiče na bližnje i zavodi ih na pogrešan put. Čak i kad učestvujemo u uzavreloj raspravi, možemo primetiti kako jaka centripetalna sila deluje unutar nas. Kao i u velikom kosmosu, tu se mora pojaviti moćna koncentrisana energija. Njena ogromna privlačna snaga parališe sve u njenoj sferi uticaja i čini da sve postane ‘biće bez svetlosti’. To je snaga koja čini život ‘teškim’. To je gravitacijski pad samoodržavajućeg ega.
Na osnovu prirodnih zakona, čovek je prinuđen da se ponaša u skladu sa svojom prirodom i strukturom, to jest, egocentrično. Svojim delima, pozitivnim, kao i negativnim, koja izviru iz sećanja ili kao reakcija na trenutnu situaciju, čovek pokušava privući, zadržati i učiniti delotvornim, sve ono i one, koje smatra korisnima. To su temeljna svojstva ega.
Čovek se može poslužiti i snagama altruizma i ljubavi prema bližnjem u vlastitu korist, jer i ego zna da je život bez tih svojstava pakao. Upravo ti napori, tako potrebni u našem hladnom svetu, ukazuju na duboko zakopan poriv na delovanje zarad vlastite dobrobiti, poriv da se oblikuje svet snagama, prema vlastitom uvidu ili vlastitom moralu, pri tom terajući bezbrojne druge da izvrše naš prljavi posao. Čovek će to pokušati i uz pomoć snag božanskog svetla, koje mu se bliže iz dubina mikrokosmosa ili iz Hristovog polja koje izražava svet. Zadržavajući snage na taj način, međutim, dovodimo život u mikrokosmosu do velike paralize, zato što je život transformacija energija, metabolizma, primanja i ponovnog otpuštanja. Ego koji sve proždire, uključujući i duhovne snage iz jezgra mikrokosmosa, pretvara se u čudovišnu crnu rupu, krutu i nepokretnu, beskrajno koncentrisanu masu.
SVOJEVOLJNO OSLOBOĐENJE
Postoji mogućnost da voljno dozvolimo, da nas obuzmu i izmene božanske stvaralačke energije iz duhovnog jezgra u delotvorne radnike, uključene u ogroman proces. Moramo naučiti odustati od onoga što smo primili. Na taj način možemo stajati u zracima božanske ljubavi, koja je kosmička. Umesto da sve proždiremo kao crna rupa i time vodimo sve u paralisano stanje, možemo započeti širiti svetlost, toplinu i kretanje, kao i sunce. Samim našim prisustvom, možemo pomoći ljudima, da dožive ponovo ‘životni smisao’ i tada će naš doprinos delovati uvek kao podsticaj, čak i kad to namerno ne pokušavamo.
U tom će se okruženju probuditi svest i uvid u nama,shvatićemo da je jedino važno,oslobađanje božanskog jezgra u mikrokosmosu, prvobitnog čoveka iz ‘gravitacijskog pada’ ega. Zaista, upravo je tako,čovek se u potpunosti menja i transformiše uz pomoć ne-zemaljske energije,i tako je u stanju voditi život u kom širi svetlost.
To omogućava sledeća činjenica: istinsko svetlo, svetlosna bujica iz božanske prirode, počinilo je najveće žrtvovanje – dozvolilo je da ga zahvati crna rupa, kako bi nakon toga, bilo u mogućnosti obnoviti celi ljudski kosmos iznutra.Tada i zarobljeno svetlo postaje ponovo oslobođeno i moguće mu je prići u njegovo područje, kosmičko polje velikog svetla. Obnovljeni čovek, slobodan od egocentričnosti, u procesu transformacije će biti delotvoran u svetu kao novi, ne-zemaljski izvor svetlosti.
Kakav je to poklon!
Crne rupe u zvezdanim sistemima su magneti, otežali od materije, koju su privukli, koja se više ne može osloboditi. Ako sebe posmatramo, kao mali kosmos, ubrzo ćemo primetiti unutar nas crnu rupu: naš ego. Njegova ogromna snaga privlačenja parališe sve u svojoj sferi uticaja, prouzrokujući da postane ‘biće bez svetlosti’. Ego čini naš život teškim, ali mi ga možemo iznutra osvetliti.
Svi događaji i fenomeni u našem univerzumu određeni su nekim zakonima. Ti zakoni, kao npr. zakon snage privlačenja, utiču na sve što postoji. Možemo samo posmatrati njihove rezultate, posledice sa uzrocima, i tako ih izučavati. Sa tim u vezi, npr. zanimljivo je kako se uticaj nekog predmeta povećava što je on bliže središtu izvora energije, bez obzira da li se radi o vidljivom ili nevidljivom nebeskom telu ili nevidljivom izvoru energije.
FENOMEN IZ ASTROFIZIKE
Zato ne bi trebali biti začuđeni, što su astrofizičari iz evropskog opservatorijuma, kada su na južnom nebu primetili nepravilnosti u zvezdanim orbitama, zaključili da mora postojati ‘crna rupa’ sa bezgranično jakom privlačnom snagom. Ta je crna rupa smeštena u središtu naše galaksije (Sagittarius A). Teorije o crnim rupama razvijale su se tokom nekoliko desetina godina. Otkriveno je da najveći zvezdani sistemi poseduju izuzetno teške crne rupe u svom središtu. Tek u malom procentu tih sistema,crne rupe apsorbuju dovoljno materije, usled čega dolazi do spektakularnog efekta. Primer za to je Cygnus A.
Iako astrofizičari smatraju, da su mnoge teorije već zastarele, ipak se pretpostavlja, da većinu crnih rupa karakteriše neverovatna materijalna gustoća. Masa biliona sunca mogla bi se u njih stisnuti. Usled toga dolazi do njihove izuzetne privlačne snage. Svi predmeti u blizini neodoljivo će biti privučeni u smeru središta sile teže crne rupe, postaće neverovatno vrući i u njoj će nestati. Čak je i svetlost podložna tim energijama i ne može se više širiti. Nestaje zauvek u crnoj rupi.
Postojanje takvih crnih rupa, iz kojih svetlost ne može pobeći, može se ustanoviti tek posmatrajući devijacije u zvezdanim orbitama, koje se nalaze u blizini. Te su zvezde ‘izbačene iz svojih orbita’, izbačene iz svog središta, silovitim snagama. Još se uvek raspravlja šta će se dogoditi tim crnim rupama i njihovim ogromnim količinama energije. Neki naučnici smatraju,da će se crna rupa rastvoriti za nekoliko biliona godina u procesu, koji je zasnovan na kvantnoj mehanici. Drugi kažu da svaka crna rupa korespondira ‘izlivu’ materije, beloj rupi, izvoru materije nekog drugog univerzuma.
 |
| Incisler |
UNUTRAŠNJA CRNA RUPA
Ne čine li vam se poznate te nepravilnosti? Neo gledaju li se ti događaji unutar nas i u našem ispoljnjem životu? Kad se pažljivo analiziramo, takođe ćemo moći locirati crnu rupu u našem malom kosmosu, koja privlači sve što je od prirode i njenih stvorenja, te utiče na bližnje i zavodi ih na pogrešan put. Čak i kad učestvujemo u uzavreloj raspravi, možemo primetiti kako jaka centripetalna sila deluje unutar nas. Kao i u velikom kosmosu, tu se mora pojaviti moćna koncentrisana energija. Njena ogromna privlačna snaga parališe sve u njenoj sferi uticaja i čini da sve postane ‘biće bez svetlosti’. To je snaga koja čini život ‘teškim’. To je gravitacijski pad samoodržavajućeg ega.
Na osnovu prirodnih zakona, čovek je prinuđen da se ponaša u skladu sa svojom prirodom i strukturom, to jest, egocentrično. Svojim delima, pozitivnim, kao i negativnim, koja izviru iz sećanja ili kao reakcija na trenutnu situaciju, čovek pokušava privući, zadržati i učiniti delotvornim, sve ono i one, koje smatra korisnima. To su temeljna svojstva ega.
Čovek se može poslužiti i snagama altruizma i ljubavi prema bližnjem u vlastitu korist, jer i ego zna da je život bez tih svojstava pakao. Upravo ti napori, tako potrebni u našem hladnom svetu, ukazuju na duboko zakopan poriv na delovanje zarad vlastite dobrobiti, poriv da se oblikuje svet snagama, prema vlastitom uvidu ili vlastitom moralu, pri tom terajući bezbrojne druge da izvrše naš prljavi posao. Čovek će to pokušati i uz pomoć snag božanskog svetla, koje mu se bliže iz dubina mikrokosmosa ili iz Hristovog polja koje izražava svet. Zadržavajući snage na taj način, međutim, dovodimo život u mikrokosmosu do velike paralize, zato što je život transformacija energija, metabolizma, primanja i ponovnog otpuštanja. Ego koji sve proždire, uključujući i duhovne snage iz jezgra mikrokosmosa, pretvara se u čudovišnu crnu rupu, krutu i nepokretnu, beskrajno koncentrisanu masu.
SVOJEVOLJNO OSLOBOĐENJE
Postoji mogućnost da voljno dozvolimo, da nas obuzmu i izmene božanske stvaralačke energije iz duhovnog jezgra u delotvorne radnike, uključene u ogroman proces. Moramo naučiti odustati od onoga što smo primili. Na taj način možemo stajati u zracima božanske ljubavi, koja je kosmička. Umesto da sve proždiremo kao crna rupa i time vodimo sve u paralisano stanje, možemo započeti širiti svetlost, toplinu i kretanje, kao i sunce. Samim našim prisustvom, možemo pomoći ljudima, da dožive ponovo ‘životni smisao’ i tada će naš doprinos delovati uvek kao podsticaj, čak i kad to namerno ne pokušavamo.
U tom će se okruženju probuditi svest i uvid u nama,shvatićemo da je jedino važno,oslobađanje božanskog jezgra u mikrokosmosu, prvobitnog čoveka iz ‘gravitacijskog pada’ ega. Zaista, upravo je tako,čovek se u potpunosti menja i transformiše uz pomoć ne-zemaljske energije,i tako je u stanju voditi život u kom širi svetlost.
To omogućava sledeća činjenica: istinsko svetlo, svetlosna bujica iz božanske prirode, počinilo je najveće žrtvovanje – dozvolilo je da ga zahvati crna rupa, kako bi nakon toga, bilo u mogućnosti obnoviti celi ljudski kosmos iznutra.Tada i zarobljeno svetlo postaje ponovo oslobođeno i moguće mu je prići u njegovo područje, kosmičko polje velikog svetla. Obnovljeni čovek, slobodan od egocentričnosti, u procesu transformacije će biti delotvoran u svetu kao novi, ne-zemaljski izvor svetlosti.
Kakav je to poklon!
Setio sam se komentara nekih ljudi koji su svoja neka užasna raspoloženje poredili sa crnim rupama ili vrtlozima, jer kako kažu "Uništavaju ljude oko sebe", mada eventualno znamo da crna rupa proguta i samu sebe. Kosmički samoproždirući stomak hehehe Dobra je komparacija međutim, tim pre što se taj termin ustalio i međ' nas običan narod koji se ne bavi astronomijom ili fizikom toliko duboko.
ОдговориИзбришиevo jedan citat iz steinera tako da usisni prostor možda ne trebamo tražiti dtoliko daleko u kozmosu:
ОдговориИзбриши"To je Sunce! Često sam govorio da bi fizičar bio veoma zaprepašten ako bi mogao putovati do Sunca i kada tamo ne bi našao ništa što sada zamišlja, već jednostavno šupalj prostor; zapravo, čak šupalj usisni prostor koji uništava sve unutar njega. Zaista prostor koji je još manje nego šupalj. Šuplji prostor samo prima ono što je u njega stavljeno; ali je Sunce šuplji prostor takve prirode da sve što mu je dovedeno odmah bude apsorbirano i nestaje. Tamo na Suncu nije samo ništa, već manje od ništa. Ono što na nas sija u svijetlu refleksija je onog što je najprije došlo iz kozmičkog prostora — baš kao što je pokret srca, takoreći, ono što je tamo zarobljeno u kooperaciji organa, u kretanju krvi, putem aktivnosti žeđi i gladi i tako dalje."
pozdrav svima
MC
Taj citat Štajnera me je podsetio na tumačenje jednog fizičara koji je pokušavao da objasni šta je Tesla podratumevao pod time da "Sunce upija mnogo više energije nego što daje", u pitanju je bilo objašnjenje da Sunce upija hipotetičku supstancu eter (ili etar, nisam siguran kako ga fizičari beše zovu)... Nažalost na taj članak sam naišao pre nekoliko meseci i sada ne mogu ponovo da pronađem link :/
ОдговориИзбришиMeni je veomo zanimljivo simbolično poređenje egocentrizma kao usmerenosti i vezanosti za materijalni aspekt čoveka u koji spada i ego, i crnih rupa kao koncentracije materija najveće gustine koje su nekim sličnim mehanizmom usisale... Simbilika je jako zanimljiva... Nisam se bavila kvantnom i astro - fizikom, ali čitajući pomalo Štajnera, shvatam sve više povezanost mehanizama svemira, kao fraktala, gde su u beskonačnost i prema mikro i prama makro sveri dešavaju pojave na isti način...
ОдговориИзбришиMonte Christo, ako ti nije teško, dodaj još po neku rečenicu. Ti si ipak ekspert za Štajnera. Samo nemoj da se buniš što te hvalim. Moraš i to podneti kad-kad... Ovo sa suncem je ipak novina za mene, ali mi se jako sviđa refleksija kojom isijava božanska svetlost kroz sunce iz svemira, kao ljubav kroz srce čoveka... Divno!
Vektore, izgleda da ti ove teme baš prijaju i da nalaziš stimulans za svoj dalji rad na sebi, kako umeš ćesto da kažeš. Imaš podsticaj od mene. Samo napred...
Srdačan pozdrav obojici i hvala na komentarima...
moram ipak nešto napisat o ovom "ekspert". ekspert se može biti za kanta, platona, teslu, računalne mreže ili medicinu rada.
ОдговориИзбришиbiti ekspert za steinera značilo bi moći putovati dalje od zvijezda, ući u nevidljivo svijetlo kojim gusjenica pretvara sebe u leptira.
kako ga je jedan nazvao: prijatelj bogova i vođa čovječanstva.
budi ekspert za takvoga, koji je najmanje od svega želio da postoje eksperti za njega.
u tisućama njegovih predavanja i desecima knjiga može se svašta naučiti i za razne stvari dobiti inspiracija, ali njega samog tu u spisima nema.
u zadnjem periodu, bolestan, držao je dnevno par predavanja. prvo ujutro za teologe i znanstvenike, zatim za glumce i umjetnike, pa onda samo za teologe. i svaki drugi dan za radnike goetheanuma.
svjedok vremena kaže da je ujutro izgledao kako tako, a sa svakim predavanjem sve bolje i bolje, izgledalo je kao da ozdravljuje. poslije svega je primao pojedince po redu do kasno u noć. a ljudi kao ljudi, dolazili su mu sa trivijalnim pitanjima tipa: da li me žena vara. to bi ga dotuklo. ali jednostavno nikad nikome nije uskratio pomoć.
velik je to lik, koji je i na svakom klasičnom polju bio ekspert.
jednostavno nisam siguran da uopće sada postoji netko tko je ekspert za steinera.
ovo je prethodilo onom prije citatu:
ОдговориИзбриши"Pogledajte glavni tijek krvnih sudova u ljudskom organizmu. Gledano odozgo to je kao petlja. Umjesto da crtamo, trebamo slijediti hijeroglife upisane u nas same; jer tada ćemo naučiti da razumijemo prirodu kvaliteta vani u univerzumu. To možemo jedino kada možemo prepoznati i živo doživjeti činjenicu o kojoj sam također govorio na javnim predavanjima, naime činjenicu, da srce ne radi kako pumpa upravljajući krvlju kroz tijelo, već da je srce pokrenuto cirkulacijom, koja je sama živa stvar, i da je cirkulacija sa svoje strane uvjetovana organima. Srce je, kako se može pratiti u embriologiji, zaista ništa više od proizvoda cirkulacije krvi. Ako možemo razumjeti što je srce u ljudskom tijelu, trebali bi naučiti da također razumijemo da Sunce nije, kako ga Newton zove, općeniti kolut s kabelima koji šalje svoju užad (nazvanu sila gravitacije) prema planetima, Merkuru, Veneri, Zemlji, Marsu i tako dalje, povlačeći ih ovim nevidljivim silama privlačenja, ili prskajući na njih svjetlo, i slično; već baš kao što je pokret srca proizvod životne-sile cirkulacije, tako i Sunce nije drugo nego proizvod cijelog planetarnog sustava. Sunce je rezultat, ne točka polaska. Živa kooperacija sunčevog sustava proizvodi u središtu šupljinu, koja reflektira kao zrcalo."
možda se netko sjeća slije krista sa srcem koje je predstavljeno kao sunce sa zrakama.
MC
zanimljivo je i povezivanje ritmova kozmosa i čovjeka.
ОдговориИзбришиu kozmosu postoji nešto što se zove platonova godina. to je godina koja traje 25920 naših zemaljskih godina. to je vrijeme potrebno da proljetna točka prijeđe cijeli zodijak. točka u kojoj sunce izlazi na prvi dan proljeća uvijek se malo pomakne, tako da se tek za 25920 godina ponovno nađe u istoj relativnoj točci.
ali postoji nešto što je daleko više povezano s nama a izraženo je istim brojem. to je broj disanja u jednom danu. približno 18 puta u minuti, to znači 25920 puta u jednom danu dišemo. nadalje, 25920 dana iznosi cca 71 godina, što je naznačeno kao patrijarhalna životna dob.
tako se može izvlačiti paralela o tome što je npr. nama jedan dan a što je znači pojam dan i noć Brahme. postoje bića kojima jedan dah traje koliko i naš život.
isto tako se i mjesec svojom putanjom nađe u istoj točci za cca 18 godina (18 godina i 7 mjeseci, ali nije sad bitno točno).
svi ritmovi u univerzumu su povezani i postoje mnogo podudarnih frekvencija, samo ih mi obično nismo svjesni. svejedno smo dio tog univerzuma.
u čovjeku su glavni ritmovi cirkulacija krvi i disanje.
ovo izgleda suhoparno, ali tu se krije i okvir ljudske slobode. možemo spavati manje ili više, danju ili noću, sve zlo u nama je ujedno i odstupanje od ovih ritmova. zar zločin iz afekta ne prati nekontrolirano disanje i cirkulacija.
teško mi je sažimati ukratko, ali se nadam da je čitljivo
pozdrav
MC
i eto, da ne misliš da se bunim kad me hvališ. samo bi mi bilo milije da si napisala: onaj koji zna da nije ekspert za steinera.
ОдговориИзбриши:)
srdačan pozdrav
MC
ili u sklopu onog citata:
ОдговориИзбришиsrdačan = sunčani
pozdrav
Velikiii pozdrav onome koji zna da nije ekspert za Štajnera, i onome koji poeziju ne piše nego ponekad misli poetski... kako bi inače slali i primali sunčane pozdrave i osmehe.... :)
ОдговориИзбришиOvo je dobra lekcija za mene. Iako se trudim da se pravilno i čisto izražavam, ponekad mi se omakne po koja rečenica ili reč... Kad čovek uže u carstvo reci, tek tada vidi koliko tu tek kosmičkih veza sa čovekom ima. Reči imaju funkcionalna značenja proizašla iz psihičkog, fizičkog i duhovnog života čoveka. A mora da postoje i neke druge veze. Etimolozi mora da imaju veoma inspirativan posao. Ne znam da li se i Štajner time bavio?
Puno hvala za tektove i pojašnjenja. Još jedna inspiracija za dalja proučavanja. Kraja tome nema...
I tebi topli pozdrav od mene i od ovoga Sunca koje greje i nad Beogradom.
SU
ne znam da li je sistematski obradio etimologiju, ali je često koristio i objašnjavao porijeklo nekih naziva kada bi to trebalo u tekstu.
ОдговориИзбришиnpr. Ertha iz sjevernih mitova je u vezi s Earth što je engleski nazii za Zemlju, i opet imamo njemačko ime Hertha. slično tome.
dodirnuo se i lingvistike, pa je tako spominjao grimmov zakon o prelasku glasova. npr. t prelazi u d u riječi day, koja je engleska ali u stvari gotička. engleski je jezik ostao na nivou gotičkog dok je u njemačkom d opet prešlo u t (tag). tako ispada da je njemački jedan evolucijski korak ispred engleskog tj. engleski se iz gotičkog razvio "bočno" odnosno mijenjao se ali na istom nivou dok je njemački otišao korak gore.
to je smatrao za određenu tajnu i za doći u ezoterijskom smislu za objašenje toga potrebno je veliko znanje. jer danas svijetom upravljaju englesko govoreće zemlje a jezik im je jedan korak ispod njemačkog. inače odnos engleske i njemačke usporediv je u nekoj mjeri s odnosom rimskog carstva i grčke. ali u tom slučaju je latinski jezik evolucijski jedan korak iznad grčkog, dok je sada obrnut slučaj.
Nekako je etimologija neizbežna kada se udubljuje u bilo koju stvar... Dosta se dozna iz reči same, nego što se lupa glavom beskonačno o neku temu.
ОдговориИзбришиInteresantno je kod ritma što je Štajner pisao da menjanjem eterskog tela (ako se ne varam)odražava i u ritmu našeg disanja.
Pozdrav svima :)
p.s. Prvi put vidim da neko cirkulatorni sistem predstavlja tako "na glavačke", nekako je to čudno čuti posle onoga što se dugo misli, ali je izuzetno osvežavajuće i logično.
ja sam se prvi puta susreo s tvrdnjom da srce nije pumpa već da je prije turbina, da cirkulacija pogoni srce a ne srce cirkulaciju, kod ružokrižara tj. njihovih spisa. tu su elementi mistčnog kršćanstva i slično, ali s tom činjenicom barataju mnoga učenja tako da steiner nije tu dao ništa novo. međutim, steiner to objašnjava i pakira u rečenice na takav način da je uvijek prisutna doza morala iako se na prvi pogled moda ne uočava.
ОдговориИзбришиon nikada ne želi impresionirati i zato nikada ne govori više nego što treba a kada govori uvijek je u okviru određenog koncepta.
to sa srcem se može nazvat skoro i dobro poznata činjenica, jer postoji cijela ružokrižarska fiziologija i slika ljudskog organizma izgleda sasvim drugačije i posebno nego je u modernoj medicini.
spominjem ružokrižare jer su oni imali blistavu tradiciju koja se po svemu sudeći izvitoperila u većini slučajeva. tako i tri različita reda polažu pravo na naziv ružokrižar.
ja sam tehničke struke i inače mi je i prje bilo sumnjivo to sa srcem kao pumpom. ljudski krvotok je toliko suptilan da nema te pumpe koja bi napravila raspodjelu krvnog tlaka tako prezizno.
vidim da i povukla riječ. :-)
ОдговориИзбришиma koristim samo priliku da dodam još jedan podatak o steineru.
andrej beli (ruski pisac , pjesnik, esejist), steinerov prijatelj, kaže da je steiner bio praktično prvi koji je napisao pozitivnu kritiku o rilkeu kojeg si nedavno postavila. i o hofmanstalu (nikad čuo).
MC
Ma, neee. Nisam povukla reč, nego sam čačkala nešto po blogeru i poruka - odeee... A sad već nemam pojma šta sam komentarisala... Eh, žao mi je...
ОдговориИзбришиBaš me zanima šta je pisao o Rilkeu. Ali ako si pročitao devinske elegije biće ti i jasno.
Monte Christo,
Srdačan pozdrav i hvala za uvek zanimljive informacije...
http://www.youtube.com/watch?v=D8ldy0JHrsc&feature=related